Pravda

Takvom raspletu podršku je dala Pokrajinska vlada, na čelu sa predsednikom Igorom Mirovićem, posle jučerašnjeg susreta s predstavnicima Nacionalnog saveta bunjevačke zajednice. – Naše srce je prepuno, čekali smo ovo 73 godine – rekao Mirko Bajić, predsednik Saveza bačkih Bunjevaca, neposredno po završetku razgovora sa Mirovićem. Bajić dodaje da će pravda, eto, biti zadovoljena u godini u kojoj se obeležava 100 godina od prisajedinjenja delova današnje Vojvodine Srbiji. Bunjevci su u tom istorijskom događaju 1918. bili druga nacionalna snaga, odmah iza Srba. Akt koji će najzad biti poništen doneo je Glavni narodnooslobodilački odbor Vojvodine (Odeljenje za unutrašnje poslove, br. 104071945) 14. maja 1945. u Novom Sadu, i glasio je: „Događa se da se mnogi Hrvati uvode kao Bunjevci i Šokci u rubrike gde se označava narodnost, a ne kao Hrvati i to biva često po njihovom izričitom zahtevu ili po volji i nahođenju dotičnog činovnika. Kako bunjevačka i šokačka narodnost ne postoje, to vam se naređuje da sve Bunjevce i Šokce imadete tretirati isključivo kao Hrvate bez obzira na njihovu izjavu.“ Na potrebu pravnog poništenja akta o nasilnoj asimilaciji Bunjevaca i Šokaca u dva navrata poslednjih meseci ukazao je i profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović. Profesor, inače član Odbora Skupštine Vojvodine za ustavnopravni položaj pokrajine, zajedno sa još dva člana tog odbora – Zoranom Vučevićem i Smiljanom Glamočanin Varga – zatražio je od predsednika parlamenta Ištvana Pastora da sazove sednicu Odbora radi donošenja predloga deklaracije kojom bi se poništio antibunjevački dekret. Uoči donošenja Dekreta 1945, u Subotici i Somboru živelo je oko 40.000 Bunjevaca. Na poslednjem popisu evidentirano ih je svega 16.706. Da li je Crna Gora stvarno nezavisna od Srbije, saznajte OVDE. Izvor: Sedmica