Piše: Tomislav Stanković „Prave od nas budale. Nije moguće nekoliko meseci pričati o potrebi stabilizacije Ukrajine, a onda doneti rešenje koje ne samo Ukrajinu već i Slovačku stavlja u nezavidan položaj. Izdali su drugu članicu Evropske unije. Rade potpuno suprotno političkim razgovorima koje smo vodili s Ukrajinom u Evropskom savetu.“ Tako je, posle susreta sa ukrajinskim premijerom Arsenijem Jacenjukom, reagovao slovački premijer Robert Fico na vest da je Gasprom tokom Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku zaključio tri veoma važna sporazuma sa evropskim partnerima. Reakcija Jacenjuka za ovo razmatranje potpuno je irelevantna. Dakle, u toku važenja ekonomskih sankcija koje su Evropska unija i Amerika uvele Ruskoj Federaciji, evropske kompanije zaključuju ozbiljne energetske sporazume sa ruskom kompanijom, od kojih je najvažniji onaj o osnivanju zajedničke kompanije Severni tok 2, koja će projektovati i izgraditi još dva kraka gasovoda kapaciteta 55 milijardi kubnih metara istom trasom kao i gasovod Severni tok, direktno, od obale Rusije do obale Nemačke. Primetno je da ovu vest, osim slovačkog premijera, nisu komentarisali niti zvaničnici Evropske unije niti ostali zvaničnici država članica, a posebno zvaničnici zemalja EU iz kojih su kompanije potpisnice sporazuma. Umesto toga, napadno su forsirane vesti o prisustvu ruske vojne tehnike i vojske u Siriji iako je to godinama svima poznata činjenica. Još interesantnije je to što se o tim sporazumima nije oglasila Amerika.
Da li je Putin pobedio?
Da poslovi u enegetskom sektoru nisu isti što i poslovi u proizvodnji bombona, znaju i vrapci na grani, ali u kojoj meri ti isti poslovi sa Rusima predstavljaju mnogo više od ekonomije znaju samo vrhunski državni stratezi, pogotovo onih država koje imaju ambiciju da vladaju svetom ili da bar dobiju parče od tog kolača. Ekonomski dobici koje će imati Rusi, kao vlasnici gasa i 51 odsto Severnog toka 2, zatim pre svih Nemačka – potpuno su izvesni. Energetska bezbednost – opet pre svih Nemačke, jer su druga dva najvažnija ventila na njenoj teritoriji – obezbeđena je na duge staze. Rusi su, kao pouzdani snabdevači gasa Evrope sa partnerom koji se preko Severnog toka takođe pokazao pouzdanim, praktično eliminisali rizik koji već duže vreme postoji u sporazumu za gradnju Turskog toka. Evropa, ma šta to bilo, Severnim tokom 2 sigurno će kupovati 55 milijardi kubnih metara gasa umesto 47 milijardi, koje bi Rusi Evropi prodavali sa čvorišta u Turskoj. Naravno, ako Turci to budu želeli, Rusi će graditi i Turski tok. O gasnim poslovima sa Kinom ne treba ni govoriti. Ovde se odmah nameće pitanje: da li je to Putin opet pobedio? Ne. Putin je, znajući čime realno raspolaže, sačekao da pobede Nemci. A oni su, naravno, gledajući samo svoje interese, pedantno sve stavili na papir i ušli u posao. Zašto i ne bi? Nisu oni delili kolače na Majdanu. Nisu oni sprečili Južni tok, a ne sprečavaju ni Turski. Nisu oni nudili gas iz škriljaca i ne kontrolišu oni ukrajinski gasovod, već neko drugi. I, što je najvažnije, sve vreme svima šalju samoponižavajuće poruke da su im vojska i ratna tehnika u jadnom stanju!? Ovo poslednje, uz potpisivanje gasnih sporazuma u Vladivostoku pokazuje da se Nemačka sada već sasvim jasno distancira od američke i politike istočnih jastrebova u EU i NATO, i to uračunavajući sve moguće rizike. Najvažniji među njima su američki interesi u Ukrajini, nezadovoljstvo među perifernim članicama EU i destabilizacija NATO. Nemačka očigledno neće ratovati u Ukrajini, još manje u Siriji. Ustvari, nije da neće, nego navodno nema čim. A to je tema za razmišljanje za ostale članice EU i NATO.Stabilizovanje Asada i velika igra
Zauzvrat, i ne samo zbog toga, Rusi će – jer nikada ne krše sporazume – stabilizovati Asada i Siriju i na taj način pomoći Nemačkoj da vrati izbeglice, a verovatno i da učestvuje u obnovi ratom razorene zemlje. To je posao koji članice navodne antiISIS koalicije, dok je Asad na čelu Sirije, nikad neće dobiti. Šta se protiv svega toga objektivno može? Veliki rat između Amerike i preostalih saveznika protiv Rusije i Kine sa njihovim saveznicima? Kome je u interesu samouništenje? Svaki direktni sukob Amerike i Rusije u Ukrajini i Siriji značio bi početak kataklizme. Ne, veliki igrači će publici neprekidno pokazivati mišiće, a onda će na „fer“ način (kako je ko stekao pozicije) podeliti svet, jer je za novu podelu sveta došlo vreme. Nad čijim grobom je to Fico zakukao? Nad grobom Ukrajine, Evropske unije, NATO ili Slovačke? Nad slovačkim, naravno, jer Slovačka je do sada, kao članica EU, kupila mrvice od ukrajinske tragedije reversno prodajući gas Ukrajini. Da li Fico zna više nego što govori? Da li novi sporazumi sa Rusima možda isključuju tu mogućnost? Da li će se Ukrajina bez ispaljenog ruskog metka vratiti „majčici Rusiji? Da li će možda i Slovačka u nekom trenutku biti predmet trgovine velikih? Da li je zbog svega toga pomenuo nepravdu Evrope po pitanju izbeglica i kao Nejaki Uroš uvijeno zapretio da Slovačka može propuštati ukrajinske (galicijske) izbeglice u Evropu. Ne, nisu Fica izdali Nemci i drugi jaki evropski igrači kada Slovačku stavljaju u nezavidan položaj i prepuštaju Ukrajinu samoj sebi (čitaj: Amerikancima). Izdao ga je njegov san. Taj san poluzatvorenih očiju, a sve u strahu da ne zalaje kuče, još uvek sanjaju u Bugarskoj, Češkoj, Rumuniji, Srbiji… Zato nad njihovim grobovima još niko ne kuka.DŽihadisti se pripremaju za napad SAA i ruskih bombardera! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Novi Standard
