Piše: Emir Kusturica
Kada su mi, svojevremeno, poslali upitnik “Ko je ko u Bošnjaka”, zapitao sam se zašto takav naslov knjige u gradu u kojem su mnogi rodoljubi stradali za multietničku Bosnu i odgovorio zašto se u tu knjigu ne mogu upisati:
- Ispred mene bi se isprečila jezička barijera. Teško je zamisliti Bošnjaka koji govori srpski, a srpski je moj maternji jezik. Kada bih zanemario jezičku barijeru i pošao idejom religije, a to je ovde običaj, stvari bi dobile dramatičan oblik. Kada bih postao religiozan, a to u mojim godinama može da se desi, dakle kada bih postao musliman, kao i svi Bošnjaci, molio bih se Bogu na srpskom i to bi bilo skandalozno. Mislim da bi onda sarajevski intelektualci, koji su dostojanstveno potiskivali potrebu da me linčuju, imali potpuno pravo da to učine. Dokazivati da sam ja Bošnjak, bilo bi preteško…
Kako nas Evropa guši?
Sadašnja vladajuća nadvlast guši suverene države. Evropske integracije, koje se otvaraju pred našim očima, takođe vode nestajanju pliralizma unutar tog novog konglomerata. Svaki komesar ili funkcioner u “vladi” Evropske unije nije biran na slobodnim izborima, nego je doveden, i nije slučajno da se pred njihovim imenima nalazi ono sovjetsko – komesar.
Posle nereda koji su nastali nakon raspada SSSR i ratova koji su vođeni, umesto da se osuđuju političari i generali NATO za kršenje svih postojećih zakona, najveći broj zapadnih građana je uveren da je rat protiv zemalja na Bliskom istoku, pa i Srbije, bio potreban i pravičan. Zapadna ideologija kombinuje i meša ideje u zavisnosti od svojih potreba. Jedna od takvih ideja je: zapadne vrednosti i način života su najbolji na svetu, iako za većinu ljudi na planeti te vrednosti imaju pogubne posledice. Zapadni čovek, simbol najboljih vrednosti, postaje novi “superčovek”. Onaj kojeg je svojevremeno Hitler promovisao i koga su zvali “ubermen”, sada je razvijen u telima većine belih zapadnjaka.
LJubav prema Republici Srpskoj, Srbima i Rusima
Moja treća knjiga, pod nazivom “Šta mi ovo treba”, koja je objavljena u izdanju “Vukotić medije”, satkana je od dnevničkih zapisa u poslednjih dvadeset pet godina, od rata u BiH do današnjih zbivanja u zemlji i svetu.
Sve je u knjizi nastalo iz potrebe da svedočim o vremenu u kojem živim i ostavim trag onima koji će u budućnosti proveriti da li nam je sve ovo trebalo. U zapisima su dramatične eoizode oko snimanja filma “Andergraund”, polemike sa sarajevskim javnim ličnostima, razlozi zašto ne mogu biti muslimanski izdajnik ako nisam muliman, zšto am rtao srpskom kulturom i hrišćanstvom, zašto volim Republiku Srpsku i Rusiju i zašto Srbiji ne daju da bue i Istok i Zapad…
Kusturica u ovoj knjizi, u 80 poglavlja, svedoči o svom, ali i našem življenju.
Izvor: Nedeljnik
