Najnovije

Kasno Vulin na Košare stiže

Prvi put, posle gotovo dvadeset godina, država Srbija će institucionalno pomoći u realizaciji filma koji govori o hrabrosti srpskih vojnika u odbrani otadžbine 1999. godine tokom NATO agresije na tadašnju SRJ. U saradnji RTS i Zastava filma, Ministarstvo odbrane će pomoći u snimanju dokumentarno-igranog filma "Na braniku otadžbine - Ratne priče sa Košara i Paštrika".

Košare (Foto: Jutjub)

Premijera ovog projekta planirana je za sledeću godinu, na godišnjicu krvavih borbi na srpsko-albanskoj granici, a na konferenciji za štampu, ministar odbrane Aleksandar Vulin je naglasio da država na ovaj način ispravlja nepravdu.
– Ovo je poslednje vreme da uoči dvadesete godišnjice dopustimo svim herojima da kažu istinu, a drugi neka se stide. Neka se stide oni koji su napali ovu zemlju. Mi nemamo razloga za stid, samo za ponos. Kada je podizanjem spomenika Tiboru Cerni predsednik Srbije i vrhovni komandant Aleksandar Vučić razbio tu zaveru ćutanja, istina više nije mogla da bude sakrivena. Srbija je dočekala svoju priliku da zahvali i da se oduži spomenikom, bulevarom, ulicom, filmom i istinom o našim junacima. Oni su primer kako Srbija treba da izgleda u najtragičnijim i najtežim trenucima – naglasio je ministar odbrane.
Međutim, sagovornici „Vesti“ – akteri bitaka na samoj granici Srbije i Albanije, od kojih će se većina i naći u ovom filmu, objašnjavaju da bi država i u praksi morala da pokaže da se zaista ne stidi svojih heroja.

Bruka što se do sada ćutalo

Jedan od komandanata sa Kosova koji će se pojaviti u filmu je i general Božidar Delić, nekadašnji komandant 549. mehanizovane brigade.
Po njegovom mišljenju, ogromna je bruka da se tek posle 20 godina snima film o onome što se događalo tokom odbrane od agresije.
– Bruka je što se sve ove godine ćutalo, jer je bilo i više materijala i mnogo više ljudi kojih sada nema. Međutim, nikada nije kasno. Veoma je bitno da se prikupljeni materijal nađe na jednom mestu i u krajnjem slučaju ostane za neke buduće generacije – ističe Delić.
Posle razgovora s autorima ovog projekta, kako kaže, nije stekao utisak da je reč o političkom marketingu, već njihovoj iskrenoj želji da se ostavi trag iz bliže srpske istorije.
– E sada, da li će uspeti da u filmu objedine sve one koji su zaista dali svoj doprinos tokom borbi na Kosovu, ili će se tu naći i oni koji se stalno nameću, a svi znamo šta su i kako radili, to ćemo videti tek kada se film završi. Ja sam autorima dao kontakte za većinu onih ljudi za koje smatram da imaju šta da kažu o borbama 1999 – objašnjava general Delić.
– Nije sporno snimanje filmova, jer mora da ostane trag budućim generacijama, ali država mora u praksi da pokaže da nas se ne stidi i da čini sve kako bi zaštitila pre svega porodice poginulih, a zatim i ranjenih, a to do sada nije slučaj. Vreme će pokazati da li je ovaj film samo deo političkog marketinga ili početak suštinske brige o svima koji su branili otadžbinu – kaže za „Vesti“ Igor Dražić, jedan od 108 vojnika na redovnom vojnom roku koji je od početka bio u paklu Košara te 1999. godine, počev od ona prva dva dana kada je bilo najteže.
– Filmovi vrede zbog budućih pokolenja, ali država na delu mora da se dokaže da brine o svojim ljudima, o veteranima koji su ginuli i ratovali. Otuda je veoma bitno institualizovati naše pitanje kroz promenu odgovarajućih zakona. Ako se Srbija ne stidi svojih heroja, to treba i na delu da pokaže – ističe Dražić.

Slađana Zarić: Lekcija iz rodoljublja

Autorka filma Slađana Zarić kaže da joj je ideja bila da ispriča priču o paklu koji je vladao na Košarama i Paštriku koji je neshvatljiv onome ko to nije preživeo.
– Na Košarama je ginula mladost. To su bili vojnici koji su imali 18, 19 ili 20 godina koji nijednog trenutka nisu rekli „ne“. Košare su veoma značajna bitka i imaće svoje veliko mesto u istoriji srpskog naroda. Smatram da će iz ovog filma neke naredne generacije mnogo toga naučiti, jer će film prikazati veliki značaj upravo te moralne vrednosti, istrajnosti i načina kako treba braniti otadžbinu – naglasila je Zarićeva.
Istog mišljenja je i Božo Kecović, generalni sekretar nevladine organizacije Branioci otadžbine – koju su osnovali i vode upravo borci sa Košara. Kecović sumnja da je reč o političkom marketingu pred predstojeće lokalne izbore.

Iskustvo u udžbenicima

General Dragan Živanović, nekadašnji komandant 125. motorizovane brigade, smatra da će film biti vredno svedočanstvo za buduća pokolenja, a da su iskustva srpske vojske sa Košara i cele planine Paštrik već ušla u vojne udžbenike.
– Ta iskustva se danas koriste u obuci profesionalnog dela Vojske Srbije – ističe Živanović.
– Kada se izbori završe, kao mnogo puta do sada, i priča o nama će se „negde izgubiti“. Nažalost, tome su značajno doprineli i sami veterani koji su podeljeni na previše raznih udruženja i organizacija, uključujući i one koji su otvoreno uz razne političke opcije, umesto da su isključivo u odbrani prava veterana, porodica poginulih i ranjenih saboraca – ističe Kecović.
Dodaje da je činjenica da se donedavno o junaštvu vojnika sa Košara i granice sa Albanijom nije govorilo, ali da današnja vlast faktički ništa nije učinila da bi se pomoglo onima koji su najugroženiji.
– Postoje sporadični slučajevi pomoći, ali država i dalje nema razvijen plan i program na koji bi se zaista odužila i porodicama poginulih i onima koji su preživeli. Zar nije sramota da je tek posle 17 godina počelo da se priča o dejstvima NATO municijom i granatama sa osiromašenim uranijumom i to pošto je dobar deo veterana oboleo od raka. Ali, ni tu im država nije od pomoći – veli ogorčeno Kecović.

Pakao Paštrika

Pukovnik Duško Šljivančanin, tadašnji komandant 53. graničnog bataljona, objašnjava da je Paštrik bio najteži deo granice Srbije i Albanije.
– Na tom delu državne granice uvek su ginuli naši vojnici graničari, i o tome svedoče i imena karaula. Ta granica se više branila nego obezbeđivala. Tog 9. aprila 1999. godine pripadnici 53. graničnog bataljona, odnosno 120 vojnika koji su se u tom momentu našli na Karauli Košare, prihvatili su prvi, početni i najteži udar, naneli agresoru gubitke, zaustavili ga na državnoj granici i omogućili 125. motorizovanoj brigadi i ostalim jedinicama da dođu da brane državnu granicu – objašnjava pukovnik Šljivančanin.
O herojstvu vojnika sa Košara svedoči i potpukovnik u penziji Vidoje Kovačević, nekadašnji načelnik Štaba 63. padobranske brigade, koja je prva priskočila u pomoć graničarima.
– Dali smo veliki psihološki i pozitivan momenat i jedinicama graničnog bataljona i 125. brigade. Istakao bih da je angažovanje padobranske brigade za nju bila velika čast i ponosni smo što smo učestvovali u zaštiti suvereniteta SRJ i zaštiti svoga naroda i otadžbine – kaže Kovačević.
Primedbe Španije, koja se oštro protivi bilo kakvom vidu naznaka državnosti u pominjanju Kosova na njegovom evropskom putu, najverovatnije će se uskoro naći pred šefovima država i vlada Evropske unije, a više o tome saznajte OVDE.
Izvor: vesti-online.com
Bonus video

Sukobi u svetu brzo izmiču kontroli!

Knjigu “Smak Sveta” Dragoša Kalajića možete poručiti na linku OVDE.

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube