Upravo zato su obaveštajne studije veliki hit na univerzitetima širom SAD, objašnjava Kovačević, predavač na predmetu obaveštajnih studija na Univerzitetu San Franciska u Kaliforniji. Kovačević, koji je i član Međunarodne asocijacije za obaveštajne studije (IAFIE) i stručnjak za istoriju američkih i sovjetskih/ruskih obavještajnih službi, otkriva i da u svetu postoji samo nekoliko obaveštajnih službi koje imaju resurse da deluju globalno, uz ocenu da će jačanje vojne moći Rusije i ekonomske Kine u narednom periodu dovesti i do „promene ravnoteže moći i u okviru obaveštajnih zajednica“ na Balkanu, a koje su, kako kaže, trenutno „zavisne od zapadnih centara moći“.
Polje delovanja obaveštajnih službi najčešće se odvija daleko od očiju javnosti. Vi se, ipak, ovim fenomenom bavite na naučnoj osnovi, proučavajući ga na Univerzitetu. Kakve su reakcije studenata na vaš predmet?
— Živimo u istorijskom periodu koji se slobodno može nazvati doba obaveštajnih službi. Svaka, pa i najmanja država na svijetu, ima barem jednu obaveštajnu službu. U isto vreme, obaveštajne službe igraju sve važniju i neposredniju ulogu u donošenju i nacionalnih i internacionalnih spoljnopolitičkih odluka.
Kako možete analizirati sadašnje i buduće poteze bilo koje države ako ne razumete kako funkcionišu njene obavještajne službe, i civilne i vojne? Naravno da ne možete. Da vas podsetim na izuzetnu tvrdnju DŽordža Orvela, iz čije biografije se dobro vidi da je poznavao rad i zapadnih (britanskih) i sovjetskih službi: „Ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost. A ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost“. Činjenice ukazuju da sadašnji politički trenutak u svijetu, kroz svoje javne i tajne aktivnosti, umnogome kreiraju obaveštajne službe. Upravo zbog toga temeljno i objektivno znanje o njima je preko potrebno svakom studentu političkih nauka i međunarodnih odnosa (ali i svakom građaninu i građanki savremenog svijeta), i nije ni čudo da je moj predmet na Univerzitetu San Franciska bio vrlo popularan. Naime, toliko je bio popularan da sam sada u procesu formiranja univerzitetskog diskusionog kluba u okviru kojeg nastavljamo izučavanje ove teme. Slična situacija je i na mnogim drugim univerzitetima širom SAD. Obaveštajne studije su veliki hit.
Da li je poznato koja država je prva u svetu formirala ozbiljan obaveštajni aparat?
— Na predmetu posvećujem dosta vremena američkoj obaveštajnoj zajednici: njenoj istoriji, strukturi, glavnim aktivnostima, metodima delovanja itd. Ovo je najveća i najbolje finansirana zajednica na svetu, a broji 17 organizacija poznatih javnosti (lično verujem da SAD imaju obaveštajne strukture koje funkcionišu u potpunoj tajnosti i o njima javnost ništa niti zna niti sme da zna). SAD, međutim, imaju relativno „mlade“ obaveštajne službe s obzirom da je CIA, na primjer, formirana tek 1947. godine. Mnogo dužu i bogatiju tradiciju imaju Britanci, Francuzi, Rusi, Kinezi, itd. Za obaveštajce kažu da je to „druga najstarija profesija na svijetu.“ Špijuniranje se pominje u Bibliji, a kineski vojskovođa Sun Cu u svojoj knjizi „Umeće ratovanja“ iz 6. vijeka pre nove ere donosi podrobni prikaz obaveštajnih aktivnosti kojem se vrlo malo može dodati i dan-danas.
Čime se obaveštajne službe konkretno bave, i koliko delovanje tih struktura zaista utiče na svakodnevna dešavanja u svetu?
— Važno je imati na umu da se obaveštajne službe ne bave samo prikupljanjem tj. krađom tajnih informacija (klasičnim špijuniranjem) nego i tzv. tajnim akcijama (covert actions) koje uključuju sabotaže i obaranje neprijateljskih režima. Na primjer, CIA je otvoreno priznala svoje učešće u obaranju socijalističkih režima u Iranu i Gvatemali ’50-ih godina prošlog veka. Međutim, sve što je tada rađeno, radi se i danas protiv onih koji su ocenjeni kao protivnici američke hegemonije i neoliberalnog kapitalizma, ali je, naravno, teško doći do konkretnih dokaza.
Ko god poseduje ovakve dokaze mora da ćuti, inače može završiti u egzilu, zatvoru ili gore od toga. Vidite li kako ispaštaju DŽulijan Asanž i Edvard Snouden zbog toga što su odali tajne koje su bili skrivane od očiju javnosti jer su se ticale teških zloupotreba protiv prava i sloboda građana?! A ko zna šta ih tek čeka.
Da li se metodologija delovanja službi različitih država razlikuje i koliko? Koja sredstva se sve koriste i da li je u modernom obaveštajnom ratu „sve dozvoljeno“?
— Sve obaveštajne službe imaju iste elementarne funkcije, ali se one obavljaju u skladu sa političkom kulturom date države. Posle ozbiljnih obavještajnih skandala koji su potresli SAD tokom ’70-ih godina prošlog veka, američka obaveštajna zajednica je bila prinuđena da prihvati čitav niz restrikcija na svoje delovanje, mnoge od kojih važe i danas. Zbog toga CIA koristi usluge „partnerskih“ službi kada se radi o posebno problematičnim operacijama koje bi se našle na udaru američkog tužilaštva i američke javnosti. Na primer, protiv Rusije, postoje indikacije da CIA koristi usluge ukrajinskih, gruzijskih i baltičkih službi. Države koje nemaju razvijene metode demokratske kontrole su slobodnije u svom pristupu. Generalno se, ipak, može reći da u ovoj sferi „cilj opravdava sredstvo“, uključujući i fizičku likvidaciju posebno opasnih političkih disidenata. Prvi Hladni rat je donio sijaset primera takvog delovanja (setite se samo Staljinovih priprema da ubije Tita ili napora CIA da eliminiše Fidela Kastra koje su dosta dobro dokumentovane), a mislim da ni ovaj novi hladni rat neće biti ništa manje surov po tom pitanju.
Za koje obaveštajne službe se može reći da danas spadaju u najbolje tri u svetu? Da li je to moguće akademski ili naučno utvrditi?
— U svetu postoji samo nekoliko obaveštajnih službi koje imaju materijalne i ljudske resurse da deluju globalno. Takve su američke, britanske, francuske, izraelske, ruske i kineske službe. Ostale su manje ili više jake regionalne službe. Nedavno deklasifikovani dokumenti CIA pokazuju koliko je bila jaka jugoslovenska obaveštajna služba. Ona je bila strah i trepet svih političkih protivnika jugoslovenske socijalističke ideje. Nijedna obaveštajna služba bilo koje postojeće države na Balkanu ne može se ni teorijski primaći takvoj moći i potencijalu za delovanje. U ovom trenutku, sve one su zavisne od zapadnih centara moći i njihovih obavještajnih službi, mada je jasno da će jačanje vojne moći Rusije i ekonomske moći Kine i na Balkanu u narednom periodu dovesti do promene ravnoteže moći i u okviru obaveštajnih zajednica.
Pročitajte OVDE šta je važnije od "zvezde smrti" koju je Zapadu pokazao Vladimir Putin?
Izvor: rs.sputniknews.com
