To znači da Sud nije ukinuo Uredbu FNRJ iz 1949. godine kojom je kolaboracionistički premijer proglašen za ratnog zločinca i na osnovu koje su mu oduzeta imovinska i građanska prava.
Sud je rešenjem napisanim na stotinak stranica, obrazložio ovu odluku u kojoj stoji da je uvidom u sve priložene dokaze i nakon saslušanja svedoka zaključio da se nisu stekli pravni uslovi da Nedić bude rehabilitovan.
Na ovu odluku Višeg suda predlagači sada imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu.
Postupak rehabilitacije trajao je pune tri godine tokom kojih je održano 12 ročišta. Prvo je održano 7. decembra 2015. godine, od kada je saslušano šest svedoka. a Sudu je dostavljeno na hiljade strana dokumenata, najviše iz Arhiva Srbije.
Zahtev da se srpskoj majci", kako su Nedića zvali, vrate građanska prava potekao je od Srpskog liberalnog saveta, Udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodice Nedić.
Predlagači su pokušali da dokažu da Nedić, koji je na čelu Vlade nacionalnog spasa bio od avgusta 1941. do oktobra 1944. godine, nije odgovoran ni za Holokaust u zemlji, ni za osnivanje logora, kao ni za masovna streljanja.
Kako je tvrdio advokat Zoran Živanović, Vlada koju je vodio formirana je i radila u skladu sa tadašnjim pravnim normama, jer kada neka zemlja kapitulira - nema dalje borbe.
Predlagači su navodili i da je Nedić spasao mnoge koji su bežali od Italijana, Albanaca s Kosova, Bugara i Mađara, kao i da je pomogao mnogim uhapšenim skojevcima.
Nedićeva vlada raspuštena je 4. oktobra 1944, a on je dva dana kasnije, sa većinom ministara prebegao iz zemlje. Britanci su ga predali jugoslovenskim snagama 1. januara 1946.
Prema zvaničnoj verziji, Nedić se ubio skokom kroz prozor zatvora Ozne i nikada formalno nije optužen, ni osuđen.
Izvor: Tanjug
