Najnovije

ANTONIJE ĐURIĆ: Zbogom, sveti Vladiko!

Pod ovim raskošnim nebom, u ovom svetom hramu, pred likom Tvojim Svetim, Vladiko, klanjam se i danas pobožno i molitveno, kao što ću se i sutra, nadam se toj milosti Božijoj, pokloniti u otadžbini, u ponositom Leliću, koje Te dugo, istrajno i strpljivo očekuje.

Antonije Đurić (Foto: Jutjub)

Piše: Antonije Đurić, beseda na ispraćaju moštiju Vladike Nikolaja iz Libertivila u otadžbinu 27. aprila 1991

Vidim: opremili Te na put, putniče i putovođo roda svog. Znam: pratiće Te, tiho i pobožno, tvoji čestiti, uspravni i dostojanstveni Srbi. Nosiće Te tamo gde je ostalo Tvoje srce, jer je ovde, u Libertivilu, u Americi, daleko od otadžbine, bilo samo Tvoje trošno telo, a duša Tvoja, zanjihana i odnegovana u kolevcu Pravoslavlja, rođenjem i zavetom predana Gospodu Bogu,
Znam, Vladiko, da si trnovim putem bio ovenčan. I znam koliko su te puta oklevetali, koliko su ti puta sudili. Sudili su Ti neprijatelji rodaTvog, ali o Bože, greha li golemog, sudili su Ti i Tvoji Srbi. Sudili Tebi, slobodaru, najvernijem čuvaru Svetosavlja i nepokornom branitelju Srpstva. Sudili Tebi, Vladiko, koji si, uz Svetoga Savu, so i hleb najdublje srpske duhovnosti i najčistije srpske etike i stožer rodoljublja i časti izmiritelj često zavađene braće.

Ali, znao si bolje od nas da nepravda nije večna, znao si da je večna samo Istina. Bio si ponižen pred ljudima, a uzvišen pred Bogom. Bio si slomljen bolom za porobljenom otadžbinom koja će iz predvorja nacističkog pakla ući u komunistički pakao. Zameteni su svi putevi prema slobodi, pravdi, istini. Presečen je naš duhovni i nacionalni koren, zatrovani gotovo svi izvori naše istorijske sveti. Dublji pad nije se mogao zamisliti.

Zauzdavali su istinu o tebi, Vladiko, i onog časa kad je prestalo da kuca tvoje srce – jedva da se pokoje crkveno i manastirsko zvono oglasilo, ali i ono potajno, prigušeno i jecalo da ne bi doprlo do silnika koji su Tebe i rod Tvoje pritiskivali zlom. Samo su srčani i mudri monasi iz Vraćevšnice, podno gorolomnog Rudnika, krišom, dobrim ljudima zahvaljujući, poslali preko sinjeg mora pregršt osvećene zemlje iz Tvoje Žiče, uvereni da u tuđini neće biti Tvoja večna kuća.
I, evo dođe i taj dugo željeni dan. Dan koji se pamti, dan koji se voli, kao što se otadžbina voli. Dan natopljen suzom radosnicom, ispunjen molitvom i blagodarnošću Gospodu Bogu.

Dan u kom se u otadžbinu vraćaš, Vladiko. A otadžbina – to nije komadzemlje uboge i gole, to su naše žitorodne njive i zelene livade, to su vinogradi koji su dedovi naši zasadili a ruke potomaka negovale. Otadžbina – to su naše luke i zabrani, obale naših reka, to su sveža jutra i blagi zalasci sunca, u čije se časove čuje pesma težačka. U reči otadžbina – satkane su sve želje i sve misli, sva nadanja i strepnje, sve radosti i brige. Otadžbina Srbinova – to su njegova žena – mučenica i deca njegova, deo njegove duše i tela, krv njegova, rane nezaceljene, to je majka – udovica, stara baka – čuvarica ognjišta srpskog svake večeri suzama natopljenog, praznici naši, naše kletve i molitve, naš koporan i opanak, naša nada i vera da pravda pobeđuje i da će svakoj sili doći kraj.

I, evo, Vladiko sveti, došao kraj sili! Vraćaš se u otadžbinu. Cela će Srbija, ona nepokorna, sutra biti na kolenima pred Tobom. Biće i oni koji su do juče gazili naš nacionalni barjak i barjaktare. Biće na kolenima i oni koji se danas na Boga pozivaju – dojučerašnji bezbožnici, oni koji su ubili Boga u sebi, a potom maljevima nastojali da ubiju Boga i u svojim protivnicima. Svest danas prizivaju oni koji su Ti narod raspamećili. Na bratoljublje se danas pozivaju oni koji su se davno razbratili i braću svoju izdali. Na milosrđe se danas pozivaju oni koji su najnemilosrdniji i prema svojim najbližim – ubijajući ih u ime najmračnije ideologije i otvarajući im vrata pakla u Brozovim kazamatima. Oprosti im, Vladiko i moli se

Bogu za njihovo progledavanje i spas njihovih duša.

Zbogom, Vladiko! Neka Gospod Bog učini da iza Tebe u otadžbinu krenu Srbi rasuti širom sveta, neka se vrate u slobodu na svoja stara ognjišta. Neka se vrate mrtvi i živi naši Karađorđevići, neka se vrate junaci slobodnih srpskih planina, oni odvažni čuvari srpskog plemena, srpskog ognjišta, srpske vere. Neka se u slobodnu otadžbinu – a ona će to uskoro biti – vrate svi oni koji su preživeli nacistički, ustaški i komunistički pakao.

Moli se Bogu, Vladiko, da tako i bude. I neka Gospod Bog usliši sve naše molitve.

Tekst Antonija Đurića “Dali smo umlje za bezumlje” pročitajte OVDE.

Izvor: Glas Cera

Bonus video

Kovid 19 je specijalna operacija protiv čovečanstva! Slobodan Reljić

Knjigu “Smak Sveta” Dragoša Kalajića možete poručiti na linku OVDE.

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

Bitke Srpske vojske iz Prvog svetskog rata pretočio u društvenu igru.

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube