Pre, sada već tri godine, srpska delegacija predvođena Tomislavom Nikolićem je boraveći u Sankt Peterburgu imala ekskluzivnu priliku da vidi originalnu 166. stranicu Miroslavljevog jevanđelja koja se čuva u biblioteci u tom gradu. Direktor Ruske nacionalne biblioteke tada mu je bio uručio kopiju lista.
Miroslavljevo jevanđelje je najznačajniji ćirilični spomenik srpske i južnoslovenske odnosno srpskoslovenske pismenosti iz 12. veka. Nastao je po narudžbini zahumskog kneza Miroslava, brata raškog velikog župana Stefana Nemanje, najverovatnije u Kotoru, oko 1186. godine, a za potrebe crkve Sv. Petra na Limu u Bijelom Polju, zadužbine humskog kneza Miroslava. Najveći deo jevanđelistara delo je nepoznatog prepisivača (u nauci nazvanog Varsameleon), dok je Gligorije (Grigorije) Dijak, drugi pisar, napisao kraj rukopisa, nekoliko kratkih zapisa i ukrasio tekst ornamentima. Knjiga je napisana na pergamentu slovima tzv. ustavne ćirilice, a ukrašena je sa tri stotine stilizovanih minijatura i inicijala, u boji i zlatu. U osnovnom delu teksta zastupljene su dve redakcije staroslovenskog, zetsko-humska i raška, a u načinu kako je oblikovana ćirilica oseća se prisutnost glagoljičke tradicije, dok je ornamentika spisa obeležena snažnim zapadnim, romanskim, uticajem.
Rukopis se do 1896. nalazio u Hilandaru, kada je poklonjen kralju Aleksandru Obrenoviću prilikom njegove posete Atosu. Falila je samo ta jedna strana koja je bila izgubljena još tokom truske vladavine, kada ju je verovatno neki ruski monah spasio i doneo u Rusiju.
2005. godine Miroslavljevo jevanđelje je stavljeno na listu UNESKO- Pamćenje sveta kao priznanje za njegovu istorijsku važnost.
Pročitajte OVDE kako je dočekan Putin kod hrama svetog Save.
Izvor: Vikipedija/Pravda
