Predsednik Srpske radikalne stranke je upitao šta to može doneti regionalna inicijativa nazvana „mali šengen“ što već nije obuhvaćeno CEFTA sporazumom i upozorio da bi eventualno pristupanje i Kosova toj inicijativi značilo da Beograd implicitno priznaje njegovu nezavisnost.
„Zašto nismo insistirali na doslednom sprovođenju CEFTA sporazuma i da se postepeno proširuju određene olakšice u trgovinskoj razmeni između zemalja članica, kao i da se podstiče njihova ekonomska i politička saradnja“, upitao je Šešelj na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije.
On je ocenio da je za Srbiju i srpski narod uvredljiv i sam naziv „mali šengen“, ali da je mnogo opasnije pitanje statusa članica, koje nije jasno definisano, za razliku od statusa članica CEFTA.
Šešelj je podsetio da su ideju o takozvanom malom šengenu do sada podržale Srbija, Albanija i Severna Makedonija, a da se tu skriva opasnost da se eventualno priključenje takozvanog Kosova shvati kao da Srbija implicitno priznaje kosovsku nezavisnost.
Lider Srpske radikalne stranke je naveo da su prve tri države učestvovale na sastancima u Novom Sadu i Ohridu, a da je idući sastanak zakazan za 21. decembar u Draču.
Prema njegovoj oceni, neslaganje koje je zvanična Priština iznela po tom pitanju i navodni sukob sa albanskim premijerom Edijem Ramom samo je fingirano.
„Počela je igra koja će trajati još mesec dana. Još će se Priština žešće suprotstavljati i Rama će ih pritiskati, a onda će početi pritisak sa Zapada i u jednom trenutku, dva-tri dana pred sastanak u Draču, albansko rukovodstvo u Prištini će iznenada pristati i poslati delegaciju. I ta delegacija će imati status kao i delegacija Srbije. Gde je garancija da to neće biti tako? Ja je ne vidim i očekujem da mi predsednik Republike to razjasni. Šta će uraditi ako Rama dovede delegaciju u Drač da učestvuje ravnopravno“, upitao je Šešelj.
On je ocenio da je tada jedino rešenje koje Srbija može da primeni otkazivanje učešća u „malom šengenu“, jer ovaj put niko neće prihvatiti fusnotu u kojoj se objašnjava da je to teritorija pod kontrolom Unmika, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Govoreći o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovim ingerencijama, Šešelj je rekao da on ima najveću faktičku vlast, koja nije formalna ali proističe iz činjenice da je i predsednik najveće vladajuće partije.
„Takav je slučaj bio i kod Slobodana Miloševića i Borisa Tadića. On (Vučić) može da učestvuje u odlučivanju o svim pitanjima gde se vlada ne suprotstavi njegovom učešću. On bi bio formalno obavezan da se kreće u okvirima koje mu zada vlada, a pošto je cela vlada pod njegovom kontrolom, faktičko stanje je takvo“, rekao je Šešelj.
Kako su monarhisti i socialisti zaratili zbog ulice generala Draže, pročitajte OVDE!
Izvor: Pravda
