Najnovije

STOTINE BIVŠIH DŽIHADISTA BIĆE OSLOBOĐENO ŠIROM EVROPE: Teroristički napad u Londonu pokazuje koliko je to opasno!

Posle terorističkog napada u Londonu, u kome su nasmrt izbodene dve osobe, pitanje kako postupati s bivšim teroristima ponovo se našlo u žiži interesovanja, naročito imajući u vidu činjenicu da bi u narednih nekoliko godina stotine osuđenika širom Evrope trebalo da bude oslobođeno.

DŽihadisti (Foto: Jutjub)

U prvom planu još jednom se našlo i večito pitanje policijskih i obaveštajnih službi: ko bi mogao ponovo da napadne i da li je moguće efikasno nadzirati takve osobe? Koliko su delotvorni programi za deradikalizaciju i rehabilitaciju?

Usman Kan je bio na slobodi godinu dana, nakon što je odslužio deo kazne zbog umešanosti u planiranje terorističkog napada 2010. godine. U petak je 28-godišnji muškarac nasmrt izbo dvoje ljudi na Londonskom mostu, pre nego što ga je upucala policija. Iako je nosio nanogvicu, mogao je da doputuje u London iz svog doma u Midlendsu.

Kanov advokat Vadžahat Šarif tvrdi da nije bilo nagoveštaja da će ponovo počiniti krivično delo. Kada je optužen 2010. bio je dete. Šarif je bio “zapanjen” što je njegov bivši klijent izvršio napad u petak, jer je navodno poslednjih godina primetio da se udaljava od radikalizma.

U pismu, u koje je Si-en-en imao uvid, Kan je u zatvoru 2012. zatražio da pohađa kurs deradikalizacije.

Kan i još osam optuženih osuđeni su na duge kazne zatvora početkom 2012, nakon što su priznali krivicu za planiranje terorističkih napada i druge prestupe vezane za terorizam. Kan je učestvovao u ambicioznoj zaveri ćelija u Stouku na Trentu, u Kardifu i Londonu, koje su se sastajale u parkovima u Velsu.

Neki od tih ljudi planirali su napad na londonsku Berzu, ali Kanova glavna preokupacija u to vreme bio je Kašmir, odakle je potekao. Zajedno s ćelijom u Stoku planirao je obučavanje za džihad početkom 2011, sa akcentom na “prikupljanju sredstava za osnivanje i regrutovanje snaga za kamp za vojnu obuku terorista, pod maskom medrese, na imanju u vlasništvu porodice Usmana Kana”.

Sudija u tom slučaju izjavio je da su Kan i drugi muškarac “planirali terorističke napade u Kašmiru”.

Za sada nije jasno da li su najnoviji događaji u delu Kašmira pod kontrolom Indije ponovo radikalizovali Kana. Centralna vlast u NJu Delhiju ove godine uvela je bezbednosne mere u tom regionu, u kome preovladavaju muslimani, odsekavši ga od spoljnog sveta, da bi mu potom oduzela veći deo autonomije.

U vezi s tim postavlja se još jedno pitanje: kakav događaj ili incident može dovesti do radikalizacije bivšeg zatvorenika? I koga vlasti treba da nadziru? Da li takve osobe smeju biti ranije oslobođene?

Napad Usmana Kana postao je glavna tema izborne kampanje u Velikoj Britaniji, pri čemu dve glavne partije optužuju jedna drugu za blagu kaznu. Kan je osuđen na “kaznu zatvora” od 16 godina, uz mogućnost uslovnog oslobađanja najranije posle osam godina. Prilikom izricanja presude ćeliji iz Stouka sudija je upozorio da će oni “čak i posle duže zatvorske kazne predstavljati značajnu opasnost, od koje javnost neće biti adekvatnog zaštićena”.

Uprkos tome, Kan je uslovno oslobođen, bez saslušanja pred komisijom za uslovno oslobađanje. Britansko ministarstvo pravosuđa sada je naložilo “hitnu analizu” uslova za oslobađanje svakog osuđenog oslobođenog teroriste u Velikoj Britaniji.

Petorica Kanovih saučesnika u zaveri 2010. oslobođeni su. Jedan od njih je Mohibur Rahman , koji je ranije pušten, nakon što se prijavio za program deradikalizacije, ali je ponovo završio u zatvoru u avgustu 2017. zbog planiranja “masovnog ubilačkog napada” na policiju ili vojni cilj sa još dvojicom ljudi. Rahman je osuđen na kaznu zatvora od najmanje 20 godina.

U mnogim slučajevima u Evropi radikalizaciji doprinosi boravak u prenatrpanim zatvorima s nedovoljno finansijskih sredstava. Najmanje jedan od napadača na redakciju lista “Šarli ebdo” u Francuskoj radikalizovan je u zatvoru. Izveštaj britanske vlade 2016. upozorio je na to da je islamski ekstremizam “sve veći problem u zatvorima, te da je potrebna sveobuhvatna i koordinirana strategija za njegovo praćenje i subijanje”.

Tramp želi džihadiste u njihovim matičnim državama

Američki predsednik Donald Tramp pozvao je nekoliko puta Evropu da preuzme militante Islamske države iz zatvora u Sirji, nakon što su SAD to već uradile posle turske ofanzive na severoistoku Sirije.

- Evropa treba da ih primi nazad, nakon brojnih zahteva. Trebalo bi to sada da učine. Oni nikada neće doći u SAD, niti će im to biti dozvoljeno - naglasio je Tramp i ponovio da će Amrika biti primorana da ih vrati iz zemalja iz kojih su došli.

Putin potpisao zakon o dodatnom regulisanju delovanja stranih medijskih agenata! Više o tome OVDE.

Izvor: Blic

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA