Šezdesetdvogodišnji Amerikanac iz Mičigena u kampanji je podržavao izbor predsednika Donalda Trampa i poznat je po stavu da su globalizam i multilateralizam 'otišli predaleko'. Po njegovom mišljenju, međunarodne institucije troše mnogo novca, nisu delotvorne, njihova praksa kreditiranja često je koruptivna i nije od pomoći običnim ljudima.
Izgledi da tako veliki kritičar međunarodnih institucija preuzme vođstvo Svetske banke zabrinula je mnoge zvaničnike u SAD i drugim zemljama koji se bave globalnim finansijama i razvojem. Slična frka, podseća FT, vladala je 2005. godine kada je na čelo Svetske banke došao neokonzervativac Pol Volfovic, arhitekta rata u Iraku.
- Ono što je Svetskoj banci zaista potrebno u trenutku kompleksnih globalnih izazova je neko ko je predan multilateralizmu, ima viziju i može da motiviše institucije, a on nema ni jednu od tih stvari, rekla je Karen Matijasen, koja je radila u Ministarstvu finansija i američka predstavnica u Upravi Svetske banke.
Ona se nada kako odabir Maplasa ipak neće dobiti nužnu podršku. Među kandidatima koje je razmatrao Tramp su i Mohamed El Erian, bivši prvi čovek američke investicijske kompanije Pimko, te Indra Nyji, bivša izvršna direktorka Pepsi. NJihovom odabirom mnogi bi bili znatno zadovoljniji, kako zaposleni u Svetskoj banci, tako i brojni ministri finansija i razvoja širom sveta.
Unatoč nezadovoljstvu Malpasom, pretpostavlja se da će njegov izbor ipak proći jer su retke Vlade u svetu spremne da se upuste u borbu s Trampom zbog tog pitanja. S druge strane, oni koji ga podržavaju smatraju da će doneti nužne promene u instituciju, i da mu u prilog ide to što poznaje tržišta u nastajanju, posebno Latinsku Ameriku, da ima potrebno iskustvo u ekonomiji i finansijama i da je u poslu ipak fleksibilan. Radio je kao glavni ekonomista Bear Stearnsa, investicijske banke koja je propala u vreme krize, a razvojnom politikom bavio se još u vreme adminstracija predsednika Ronalda Regana i DŽeordžea Buša.
Mesto prvog čoveka Svetske banke upražnjeno je prošlog meseca kada je ostavku dao DŽim Jong Kim, kandidat Baraka Obame koji se tri godine pre kraja mandata odlučio pridružiti privatnom investicijskom fondu. Procedura izbora njegovog naslednika trebala bi biti otvorena i utemeljena na stručnim kvalifikacijama, ali već tradicionalno ona pripada SAD i deo je nepisanog dogovora u kom Evropljani vode MMF, Amerikanci Svetsku banku, a Japanci Azijsku razvojnu banku.
Pročitajte OVDEzašto je Merkelova u frci od Kine.
Izvro: Jutarnji. hr
