U ruralnom selu u državi Nepal, Durga Kami ustaje rano ujutru i oblači školsku uniformu, jede lagani doručak od pirinča i skuvanog zelenog povrća, a zatim pešači sat i po vremena do škole - živi život kakav je oduvek priželjkivao.
Odrastao je u porodici gde je bio najmlađi od desetoro dece. Majku je izgubio dok je još bio novorođenče, a oca svega nekoliko godina kasnije. Siromaštvo ga je usmerilo da život provede radeći kao unajmljena pomoć, obrađivao je zemlju ili prevozio teret u Indiji.
-U to vreme škola u našem selu se održavala pod velikim drvetom, ali je tu imalo mesta samo za decu više klase. Kada bih se ušunjao ubrzo bi me oterali, uz upozorenje da me ne treba dodirivati, jer smrdim- objašnjava Kami.
U međuvremenu se oženio, postao otac šestoro dece, a zatim i deda osmoro unučadi. Kada su se deca odselila, ubrzo mu je umrla i supruga. Nakon šest decenija, ukazala se prilika da konačno ostvari svoj san i upiše školu.
U aprilu 2005. godine upisao se u treći razred. U klupi sa vršnjacima svojih unuka nije mu bilo lako, deca su upirala prstom u njega i čudila se njegovoj želji za učenjem.
-Kako sam školu upisao tako kasno, nikada nisam bio previše uspešan u razumevanju lekcija, iako sam to iskreno želeo- kaže Kami.
Kada je došlo vreme da upiše srednju školu, sreo se sa optužbama od strane roditelja:
-Povredilo me je najviše kada su protestovali zbog toga što su smatrali da sam trgovac ljudima, čiji je jedini cilj da u tom okruženju osmotri svoje potencijalne žrtve.
Uprkos svim preprekama i svojim godinama, Kami je đak kao i svi ostali. Stekao je prijatelje u svom odeljenju, a omiljene su mu društvene nauke i želeo bi da dogura do master studija.
-Kada dođete u moje godine, postane vam jasno da je važno da budete primer drugima i da se trudite da im dajete nadu. Ja bih voleo da utičem na sve ljude, u mojoj zemlji i izvan nje, na one siromašnije, na mlađe ali i na starije- istakao je Kami.
Da li će Indija nastaviti da bombarduje pakistanski Kašmir pogledajte OVDE.
Izvor: nationalgeographic. rs
