Prva žena u istoriji SAD na funkciji državnog sekretara ima istoriju koja je veže za Beograd, a ova priča kontroverznog pisca iz Herceg Novog Filipa Radulovića donosi neverovatne detalje velike mladalačke ljubavi Olbrajtove sa izvesnim "NJegošem" iz Nikšića.
Priča u celosti:
"Ko je misteriozni Nikšićanin i da li su upravo tu koreni evidente mržnje najmoćnije žene Novog svetskog poretka prema Srbima? Kako tvrdi Radulović, ova šokantna priča do sada je obljavljena u 127 domaćih i svetskih listova i sudeći prema interesovanju mnogih tiražnih novina, preti da ugrozi i Klintonovu istoriju iz Ovalnog kabineta. Vođen motom da je naredu dovoljno „hleba i igara” Filip Radulović voajerskom strašću po malo, na kašičicu saopštava Javnosti nove detalja iz života gospođe Olbrajt.
Ne mogu da grešim dušu Medlin je prema nama NJegoševim drugovima, bila veoma galantna. Čašćavala nas je često bozom i kolačima u tada popularnoj poslastičarnici „Korzo". NJegoša je bilo sramota da nas žena čašćava i često je izbegavao zajedničke izlaske. Medlin je insistirala da se viđamo. Tek kasnije sam saznao i zašto. Ona je stvarno volela „NJegoša", bio je nalepši od svih nas, ali i najstidljiviji. Ubeđivala ga je da mu kupi odelo da ne ide u suknenom. On je to odbijao energično. Bio je ponosan i danas je ostao takav. Za dan američke državnosti 1954. ambasada je u Beogradu pravila prijem. Medlin je na prijem kao kćerka čehoslovačkog ambasadora povela i NJegoša. Zamislite svi u odelima, frakovima, NJegoš u crnogorskoj suknenoj nošnji. Na tom prijemu, je upoznala majora Atertona, koji je za vreme rata bio u štabu kod Draže Mihailovića, da bi kasnije bio postavljen kao vrstan poznavalac naših prilika, za američkog vojnog atašea. On je od nje bio dosta stariji, ali je stari lisac brzo osetio njenu pohotljivost i počeo da plete mrežu. „NJegoš" je tih dana otišao na ferije. Ona mu je na stanici stavila ruku na stomak i saopštila da je trudna. On se mučenik trgao, kao opečen sklonio je ruku. Već je naslućivao da ona pomalo voli da švrlja, - ležerno i strasno upozoravajući četrdeset godina mlađu suprugu Dušku da pred novinarom pokrije kolena pripoveda nove pikanterije u priči koja lelujavo titra po ivici stvarnosti.
Tog leta, nastavlja svoju sočnu priču Filip, „NJegoš" je na selu u okolini Nikšića vredno radio sa rodbinom na skupljanju letine. Otac i stric su mu kada je pošao za Beograd kupili novo hangar odelo. Blistao je, visok, zgodan, crn, manekenskog hoda. Devojke su se po Knez Mihailovoj za njim okretale. Kod kafane Zagreb samo nekoliko dana po povratku, susreo je i Medlinku. Dan pre toga njegov najbolji drug mu je saopštio da je Medlinka spavala sa četvoricom njegovih drugova. NJegoš je hteo da prođe pored nje, ali se ona isprečila - tada su otišli do J.O Skadarlije i koliko je meni poznato više se nikada nisu videli iako je ona i 1957. godine bila u Beogradu i kraće vreme radila u američkoj ambasadi, - tvrdi Radulović podvlačeći da je to upravo bila prekretnica u njenom te iste večeri otišao u sobu kod svog najboljeg druga Nikole Tomanovića iz Cuca se pravdao da je čuo da su raskinuli priznavši da ga je mlada Korbelova 15 dana povela na izlet u Bukovičku Banju kod Aranđelovca. Čuo sam da Medlin i dan danas obožava kiselu Knjaz Miloš. Nikola mu je te večeri rekao da je Medlin spavala još sa Draganoi Nikolićem iz Paraćina, Mićom Kebarom iz Bileće i Božom Sekulićem iz Bijelog Polja - kategoričan je Radulović tvrdeći da su i njemu kasnije sva četvorica potvrdila da su vodili ljubav sa vatrenom Madlenkom. Nadahnuto i sočno biograf seksualne akrobatike Josipa Broza, ređa niz pikantnih detalja, ove nikšićko-češke ljubavne romanse.
Major Aterton koji je dosta bio stariji od Olbrajtove iz prikrajka je nekoliko meseci vrebao priliku da joj se približi. Svakodnevno je obasipajući nežnostima. Očajna Madlen mu se poverila da je u drugom stanju. Stari, prevejani obaveštajac joj je obećao da ništa ne brine i da je dete njegova briga. „Udomićemo ga u Los Anđelesu kod mojih bogatih prijetelja. Ona je glumica on producent, godinama su u braku, a nemaju dece"“
Medlin je pristala i godinu dana kasnije se i venčala sa majorom Atertonom, koji joj je postavio rame za plakanje. Aterton je bio veoma uticajna ličnost u obaveštajnom svetu i on je poslao predlog za Medlin da se upiše u obaveštajni koledž CIA u Australiji. Taj predlog je prošao, ali ne i Medlinka. Na prvom psihokvalifikacionom testu od mogućih 100 bodova Olbrajtova je dobila stega 25, i naravno nije mogla biti upisana. Tada je Aterton zaposlio kao činovnika u američkoj ambasadi u Beogradu. Mislim da su njih dvoje u braku živeli oko dve i po godine. On je Medlinki bio odskočna daska za dalje napredovanje i usavršavanje. Ubeđen sam da, iako nije uspela da se upiše u Obavještajnu školu, već tada preko Atertona postala Cijin saradnik, a kasnije i stalni član, jer je naša Udba otkrila za vreme njenog službovanja u američkoj ambasadi u Beogradu da se bavi špijunažom. Možda je zbog toga i napustila Beograd i ona i Aterton i danas nas i mrzi zato što se u nekoliko aspekata ovde nije ostvarila - veli Radulović, ubeđen da će suđenje u Parizu biti pravi medijski spektakl.
Po njegovim rečima, najveće svetske medijske kuće su najavile dolazak, ali on insistira na suočenju, na koje ubeđen je ona sigurno neće doći. Upravo ova tvrdnja i obilje pikantnih detalja koji trepereći usmeravaju svetlost u njegovom smeru, govore da je misteriozni „NJegoš" sam Radulović, što on, naravno, energično demantuje, ili literarni junak poput Jevrićevog Grubana Milića u romanu „Heroj na magarcu putuje u Hag“, koga uspaljena i upenušena Amerikanka po imenu Medlin Olbrajt, juri lično da uhapsi, zato što joj je njim „pukla đana kod Kalemegdana“.
Bilo kako bilo, „hleba i igara" narodu nikada nije dosta, a ni Olbrajtova ne zaostaje sa svojim predsednikom, ljudi sličnih sklonosti najlakše zajednički funkcionišu. Nije tako daleko 17. septembar, kao ni činjenica da u dejstvima NATO alijanse na republiku Srpsku 1995, nije gađana Bileća, odakle je Mišo Kebara, kao ni ove godine Cuce, Bijelo Polje i Paraćin..., što potvrđuje da su naši strelci gađali nisko, ali efektno.”
“Glas Crnogoraca”, 26.08.1999.
Francuzi najzad shvatili istinu o Srbima na Kosovu, više o tome saznajte OVDE.
Izvor: Kurir
