U februaru su u Moldaviji, zemlji od 3,5 miliona stanovnika smeštenoj između Ukrajine i Rumunije, održani neizvesni parlamentarni izbori. Proruska Socijalistička partija, pro EU stranka ACUM i Demokratska stranka koju predvodi oligarh Vladimir Plahotnjuk osvojile su svaka više od 20 odsto glasova.
Koalicioni razgovori delovali su teško: Ni Socijalistička stranka ni ACUM nisu želele da sarađuju sa Plahotnjukom. Dok su se koalicioni pregovori odugovlačili, Pavel Filip iz Demokratske stranke nastavio je da vodi vladu, baš kao što je to radio pre izbora.
Maja Sandu, bivša izvršna direktorka Svetske banke i kolider ACUM, najavila je 8. juna formiranje koalicije sa socijalistima. Ali, Ustavni sud Moldavije, prepun Plahotnjukovih pristalice, odmah je odlučio da je najavljena koalicija neustavana, jer je formirana više od 90 dana nakon izbora. Takođe, to telo je 9. juna svrgnulo Igora Dodona, predsednika Moldavije iz redova socijalista, i predalo ovlaštenja na Filipa, koji je odmah raspisao vanredne izbore za septembar.
Obe moldavske vlade odbijaju da odstupe (kao i Dodon koji je legitimno izabran predsednik) i obe vlade izdaju naređenja, skoro kao u Venecueli, gde su na jednoj strani Nikolas Maduro kojeg podržava Rusija a na drugog Huan Gvaido koji ima podršku SAD i velikog broja drugih zapadnih zemalja. U Moldaviji, ipak, ruski i zapadni interesi se preklapaju - možda po prvi put od kada je Rusija okupirala Krim 2014. godine.
Rusija je priznala vladu Maie Sandu 10. juna. Iako je većina važnih ministarskih mesta u vladi pripala političarima iz ACUM-a, prisustvo socijalista čini je prihvatljivim za Kremlj. Zvanična Moskva nema iluzija u vezi obnove svog uticaja u Moldaviji na nivo kakav je imala u vreme sovjetske ere, posebno jer je Rumunija dala milion pasoša građanima te zemlje, što Moldavcima omogućava da se integrišu u EU i pre nego što njihova zemlja to uradi.
Rusija, međutim, ima interes u održavanju zdravog odnosa sa ovom postsovjetskom zemljom, jer time zadržava kontrolu nad Pridnjestrovljem, otcepljenom moldavskom pokrajinom kojoj Moldavija ne priznaje nezavisnost i ruskim govornim područjem gde je stacionirano 1.500 ruskih vojnika.
Dmitrij Kozak, zamenik ruskog premijera odgovoran za odnose sa Moldavijom, rekao je da je Plahotnjuk nudio da preusmeri svoju zemlju ka Rusiji i pretvoriti je u federaciju, s tim da Pridnjestrovlje zadrži svoje veze sa Rusijom. Ali Plahotnjuk, koji je ranije bio na tvrdoj antiruskoj liniji, nije čovek od poverenja u Moskvi. Učešće socijalista u vladi daje jaču garanciju za Rusiju nego što bi Plahotnjuk ikada mogao.
Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Poljska i Švedska dali su podršku moldavskom parlamentu, koji je podržao vladu Maie Sandu. NJena antikorupcijska stranka najbolja je prilika za zemlju da se pomeri od toga da bude neuspeh projekta EU "Evropsko susedstvo", napora da se uključe susedne zemlje koje nisu neposredni kandidati za članstvo.
Moldavija ne može da napreduje nigde, dok god Plahotnjukom praktično poseduje sve što je u njoj - od četiri od pet nacionalnih televizijskih stanica sve do Ustavnog suda. Krajem prošle godine, Evropski parlament čak je doneo rezoluciju kojom je Moldavije proglašena "zemljom zarobljenom oligarhijskim interesima".
Poklapanje ruskih i evropskih interesa, potpomognutih SAD, skoro je neverovatno u sadašnjoj geopolitičkoj klimi. To pokazuje da Rusija ne mora da bude protivnik zapadu. Iako su njeni motivi drugačiji od motiva zapadnih zemalja, Rusija je jednako zainteresovana za stabilnost u svom neposrednom susedstvu.
Ako međunarodni pritisak pomogne Sandi i parlamentu da prevlada, ACUM i socijalisti će verovatno završiti kao najveće snage, i oni bi trebalo da rade na čvrstoj koaliciji koja će zainteresovati zapad da pomogne Moldaviji da izgradi jače institucije i Rusiju učiniti dovoljno srećnom da se ne meša. Uspešna iskustva ove vrste eventualno mogla bi da se koriste u rešavanju ukrajinskog sukoba.
Za sada, međutim, važno je da se spreči nasilje. Rusija i Zapad moraju da udruže napore kako bi primorale Plahotnjuka da odstupi. Evropi zapravo ne treba njena Venecuela.
Tramp razmatra sankcije za Severni tok 2 kako bi “zaštitio Nemačku od Rusije”. Pročitajte OVDE sve detalje.
Izvor: Blic
