Kako je došlo do ideje da napravite jedno ovakvo delo koje govori u čast ženama koje su letele?
Ja sam 24 godine provela u Komandi Ratnog vazduhoplovstva radeći sa 400 muškaraca i ostvarila profesionalan i korektan odnos i stekla uvažavanje i visok ugled. U vazduhoplovnom časopisu „Aeromagazin“ sam radila 18 godina kao jedan od urednika i jedina žena, tako da sam u svojim istraživanjima kroz istoriju avijacije spoznala, da žene i njihova uloga nisu dovoljno osvetljeni i zabeleženi. S obzirom da je cela planeta Zemlja rezervisana za muški pol, njemu se i daje prednost u svim životnim segmentima, tako da postoje profesije, hobiji i sportovi potpuno rezervisani za muškarce, gde su žene retko prisutne ili ih uopšte nema. Takav je slučaj i s avijacijom, što je mene dodatno motivisalo da knjigu posvetim hrabrim i neobičnim ženama, koje su se ostvarile i ostavile dubok trag u istoriji avijacije kao piloti, kosmonauti, lekari, inženjeri, tehničari, ratni piloti, ukratko žene ispred svoga vremena, samostalne, energične i odlučne i kadre da pomere granice mogućeg, da postignu nemoguće. Ove dame su bile najreprezentativniji i najlepši ambasadori svojih zemalja u svetu predstavljajući svoje stručne sposobnosti, ali i najsofisticiraniju tehniku i tehnologije vremena u kojima su živele i letele i bavile se vazduhoplovstvom kao vrhunskim dometom svake zemlje. A veoma malo je pisanih tragova i podataka o njima u celom svetu.
Kakav je bio proces rada i kako je proticalo prikupljanje podataka?
Prikupljanje podataka za ovu knjigu praktično je trajalo tokom cele moje karijere, koju sam odistinski i profesionalno i emotivno posvetila avijaciji, jer morate da volite ono što radite i divno je kada radite ono što volite – to je formula uspeha. I u jednom momentu se u meni pokrenula ideja da sistematizujem prikupljene podatke i ta aktivnost je trajala punih 10 godina, kada je knjiga i odštampana. Moja putovanja po svetu su usledila kao impuls da saznam više, konkretnije i tačnije, kako bih argumentovano pisala o dometima i uspesima ljudi u vazduhoplovstvu, sa centrom uloge žene u toj muškoj oblasti življenja u nameri da istorijske činjenice budu potkrepljene i zabeležene, jer se nije dogodilo ništa što nije zapisano. Obišla sam sve dostupne svetske arhive i biblioteke, ali sam najviše uspeha imala u ličnim kontaktima sa mojih heroinama ili sa njihovim potomcima i to su najbolji pokazatelji da ste dobro obradili podatke i svaka priča o mojim likovima je potpisana i autorizovana, što je za istoriju najvažnije i najmerodavnije.
Postoji li nešto, osim vazduha, što je zajedničko svim ženama koje su su bili piloti?
LJubav prema nebu i letenju neosporno povezuje sve moje opisane heroine, ali su njihove zajedničke osobine – herojstvo, hrabrost, rizik, adrenalin, radoznalost, kreativnost, mašta...sve moje dame umeju da maštaju, ali i da svoju maštu pretvore u stvarnost. One su hrabri čarobnjaci opijeni vazduhom i izazovom osvajanja visina i pokoravanjem četvrte dimenzije, iako su imale različite profesije i mnoga interesovanja, opet su se vraćale svojoj najvećoj ljubavi i interesovanju, a to je letenje. One su često bile kćerke, supruge i majke poznatih i proslavljenih vazduhoplovaca, često boravile i živele po aerodromima, letele kao saputnice, a onda i same poletele i svoja znanja i umeća prenosile na nove generacije odvažnih devojaka i žena.
Koje su se žene piloti po Vama, najviše izdvojile, iako su sve bez sumnje bile posebne?
Najstarije žene-astronomi su Aganika i Hipatia; prvu diplomu pilota 1910. godine je ponela Francuskinja Rejmond de Laroš; Amerikanka Žaklin Kokran je prva žena u svetu koja je probila „zvučni zid“; Ruskinja Valentina V. Terješkova je prva žena-kosmanaut sveta koja je poletela u kosmos daleke 1963. godine; prva žena koja je poginula u udesu aviona 1911. godine je Denise Moor; prva žena-pilot fotograf je Osa Johnson; Ruskinje su jedine vodile borbe iz vazduha protiv fašista u Drugom svetskom ratu organizovane u 3 puka – jedan lovački i dva bombarderska i po tome bile jedinstvene u tom ratu hrabro bombardujući Nemce pune četiri godine, postavši prave heroine u svetskoj istoriji i Narodni heroji u svojoj Otadžbini. Pred Drugog svetski rat Nemice su bile izvanredni sportski piloti – Eli Bajnhorn, Vera fon Bizing, Lizel Bah, Tea Raše, Luiz Hofman i doživele različite sudbine, mnoge i tragične, jer nisu htele da lete za Hitlerovu NSDAP. Britanka Hilda Hjuvlit gradi aerodrome, kao prva žena uči svog sina da leti; a njene zemljakinje u Drugom svetskom ratu prebacuju avione iz fabrika do pozadine, organizovane u grupu ATA.
U našoj zemlji prve žene-piloti su Danica Tomić, Zagorka Plećević i Kristina Gorišek, koje pilotske licence dobijaju 1932. godine, a sledeće godine u Turskoj poleće prva žena Bedrija Gekman i u SSSR se 1939. godine za pilote obučavaju prve Iranke. U Africi žene lete već 1934. godine, a na azijskom kontinentu još 1930. godine.
Danas su žene-piloti organizovane u udruženja u svojim zemljama, a svetsko udruženje se zove „Ninety Nines“ i radi i deluje u SAD. Naše Udruženje žena-letača Srbije okuplja oko 100 žena-pilota aviona, jedrilica, paraglajdera, padobranki, a počasna članica je prva žena-kosmonaut sveta Ruskinja Valentina Vladimirovna Terješkova, koju sam ja kao portparol primila u naše Udruženje 2003. godine.
Koje odlike krase žene pilote?
Žene-piloti su posebne i neobične, hrabre i odlučne, imaju svoje ciljeve i znaju šta hoće, zaljubljene su u letenje i nebo, veoma su energične i pokreće ih neverovatan adrenalin i želja za osvajanjem nebeskog prostranstva kao najslobodnije dimenzije čovekovog okruženja, žene-letači su slobodne u najpozitivnijem smislu, autonomne i nezavisne.
Kakva je razlika između žena pilota nekada i danas?
Pa, razlike nema, one su uvek iste, kako sam Vam odgovorila na Vaše prethodno pitanje. Promenila se i usavršila avio-tehnika, osvojene su nove tehnologije, usavršavaju se materijali za gradnju vazduhoplova, a samim tim se i letači permanentno usavršavaju prateći inovacije i modernizacije, kako bi mogli bezbedno da upravljaju letelicama.
U knjizi „Nebeske heroine sveta“ našle su se i žene sa naših prostora, koga biste izdvojili?
U mojoj knjizi “Nebeske heroine sveta” naravno da sam obuhvatila i naše žene u avijaciji, ali sam morala sve da uskladim sa istorijskim promenama na balkanskim prostorima, kako bi sve bilo verodostojno i istorijski tačno, a to nije bilo lako. Prva naša žena sa pilotskom dozvolom je Danica Tomić, koja je dozvolu dobila najpre u Francuskoj 1928. godine, a potom ponovno 1932. godine u Beogradu, zajedno sa još dve dame – Zagorkom Plećević i Kristinom Gorišek.
Naše prve jedriličarke su bile i rekorderke 1939. godine Milinka-Mila Amidžić i Mila Matejić, a letele su na Zvezdari kod Beograda, na Zlatiboru, u Vršcu i na Blokama u Sloveniji.
Naša prva i jedina žena-ratni pilot RV je bila Marija Draženović-Đorđević, a prva i jedina predratna padobranka je Katarina Matanović.
Posle Drugog svetskog rata su prve skočile padobranom 1947. godine Nevenka Ličina i Radmila Rakočević i od 1948. godine mnoge naše dame nižu vazduhoplovne rekorde, odškolovane u Saveznoj pilotskoj školi i u Padobranskoj bazi VSJ u Rumi. Prve posleratne rekorde postižu Zagorka Spićanović i Danica Rabuza, a zatim Tehvida Ćerimagić postiže dva svetska padobranska rekorda i Marija Vuković-Milićević, dok za Nataliju Stefanović želim da istaknem, da je ona naša najtrofejnija padobranka i najbolji sportista Jugoslavije 1963. godine, nosilac mnogobrojnih trofeja i dobitnik prestižne FAI diplome i medalje „Paul Tissandier“ za životno delo.
U enciklopediji se našlo mnogo žena koje su zaslužile to mesto, ali čiju biste biografiju izdvojili kao najzanimljiviju?
U mojoj enciklopediji “Nebeske heroine sveta”, koja je omaž odvažnim svetskim nebeskim heroinama sa 1700 fotografija i 2000 biografija, veoma je teško izdvojiti najzanimljiviju, sve su na svoj način zanimljive i osobene, a najvažnije je da su sve biografije autorizovane i potpisane od strane glavnih likova ili njihovih potomaka, što je knjigu uvrstilo u svetske biblioteke u Švajcardkoj, Rusiji – gde je proglašena za udžbenik u vazduhoplovnim akademijama, a odnedavno i u Fond Kongresne biblioteke u Vašingtonu, što je ogroman uspeh.
Boravite na relaciji Rusija-Srbija, kakvi su Vam profesionalni planovi za naredni period?
Što se tiče moje knjige, ona je doživela neverovatan uspeh i kod nas i u svetu i održala sam 46 promocija u Srbiji, Rusiji, Grčkoj, Kipru, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, a upravo ovih dana putujem po pozivu da promovišem knjigu u Slovačku, Češku, Austriju i potom u Francusku. U stalnim sam gostovanjima i putovanjima i to me čini srećnom, jer sa svih strane dolaze velike pohvale i uspesi, što znači, da knjiga i njen kvalitet sami krče put u svet, a to je san svakog stvaraoca. Nedavno sam bila i u Libanu, gde sam srdačno dočekana u Balbeku, prvom drevnom kosmodromu o kojem sam pisala u svojoj knjizi i pozvana u ponovnu posetu, čime sam ostvarila jedan od svojih snova, da boravim u ovom istorijskom arheološkom nalazištu.
Izvor:Pravda
