Međutim, kako predviđa ruski ustav, 2024. bi morala biti poslednja godina na vlasti za nekadašnjeg obaveštajca. Budući da Putin već 19 godina upravlja ruskom političkom pozornicom, što u funkciji predsednika, što premijera, nije besmisleno zapitati se da li će napore u poslednjem mandatu usmeriti na ustavne promene koje bi eventualno donele ukidanje odredbe koja se odnosi na ograničenje trajanja mandata.
Imajući u vidu popularnost Putina u ruskom narodu, Kremlj razmatra promenu izbornih pravila, kao prvi korak u realizaciji plana produženja vladavine trenutnog ruskog predsednika, prenosi Blumberg. Iako u javnosti nije bilo nikakvih signala da će se bilo šta slično dogoditi, pomenuti izvor prenosi da savetnici i pomoćnici ruskog predsednika već uveliko rade na tome. Održavanje dvotrećinske većine vladajuće Jedinstvene Rusije u ruskom parlamentu moglo bi biti od ključnog značaja za planirane ustavne promene.
Međutim, problem u budućnosti može biti primetan pad popularnosti partije ruskog predsednika u poslednjih pet godina, uzrokovanim padom životnog standarda. Štaviše, kandidati Jedinstvene Rusije izgubili su nekoliko poslednjih regionalnih izbora.
- Danas sve akcije i incijative Jedinstvene Rusije imaju samo jedan rezultat: porast protestnog raspoloženja u zemlji - piše "Moskovski komsomolec".
Zbog svega toga, Kremlj sada razmišlja o smanjenju broja mesta u donjem domu parlamenta na 25 procenata. Ostatak predstavnika bi bio izabran u lokalnim okruzima, u kojima bi kandidati bili nominalno nezavisni i tako izbegli stigmu koja je počela da se stvara oko Jedinstvene Rusije.
Ove promene bi stupile na snagu 2021. godine, kada su predviđeni sledeći parlamentarni izbori. Tako bi Putin imao tri godine do kraja svog mandata da "preuzme" kontrolu nad novoizabranim parlamentom.
Međutim, mešoviti sistem glasanja je 2016. godine omogućio tročetvrtinsku većinu Jedinstvenoj Rusiji sa 54 odsto dobijenih glasova, upravo zato što su kandidati lojalni Kremlju vodili kampanju na lokalu nezavisno od političkog opredeljenja. Međutim, podrška partiji je od tada pala za trećinu, budući da su građani bili nezadovoljni životnim standardom. Šest kandidata za guvernera koje podržavao Kremlj odlučili su u septembru da odbace stranačku pripadnost kako bi bolje prošli na izborima, imajući u vidu pređašnji fijasko Jedinstvene Rusije.
- Uz postojeći sistem glasanja, Jedinstvena Rusija neće dobiti više od proste većine na sledećim parlamentarnim izborima - siguran je Vladimir Žirinovski, lider jedne od tri partija koje su zastupljene u ruskoj Dumi. On je takođe dodao da partija aktuelnog predsednika neće moći da dobije više od 20 ili 30 odsto glasova.
Mada komunisti i partija Žirinovskog retko dovode u pitanje inicijative Kremlja, na regionalnom nivou postaju sve veća pretnja, te u parlamentu mogu prisiliti vlasti na neke nepoželjne ustupke.
Ipak, snažno prisustvo u parlamentu moglo bi da proširi Putinov manevarski prostor. To bi potencijalno moglo da dovede do zamene uloga, gde bi trenutni ruski predsednik mogao da zadrži funkciju šefa partije, te da postane premijer, ali sa novim ustavnim ovlašćenjima koja su trenutno rezervisana za funkciju predsednika, tvrde izvori bliski Kremlju.
Međutim, pitanje je da li bi Vladimir Putin podržao takve promene, budući da bi prebacivanje moći na parlament poremetilo trenutni predsednički model vlasti koji se u Rusiji široko prihvata kao najpodobniji, tvrdi Aleksej Mukin, šef moskovskog Centra za političku informaciju.
- Šta god da Putin odluči, biće mu potrebna svesrdna podrška parlamenta - zaključuje Sergej Markov, politički savetnik u Kremlju.
Lazanski otkrio veliku slabost NATO pakta. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Blic
