Najnovije

Svi gledaju u Siriju i Venecuelu ali nuklearni rat između Rusije i SAD može izbiti na sasvim drugom mestu! Vrše pripreme i ćute...

Arktički, ledeni pokrivač se topi, što stvara nove, ekonomske prilike za arktičke države, dok istovremeno čini konkurenciju među njima većom. Mogu li ovi suprotstavljeni interesi dovesti do velikog rata u regionu?

Rat u Siriji (Foto: Pravda)

Piše: Mihail Hodarenok za RT

Borba za regiju bogatu resursima sada uključuje ne samo zemlje Arktičkog okeana – SAD, Rusiju, Kanadu, Norvešku i Dansku – već i sile iz drugih regiona, kao što je, na primer, Kina.

Ruska vojska ubrzano povećava svoj vojni potencijal i prisustvo u regionu Arktika. Moskva ima najveću flotu ledolomaca na svetu. Gradi vojne i mornaričke baze, kao i aerodrome u regionu. Takođe unapređuje svoje sisteme za vazdušnu podršku i protivavionsku zaštitu i unapređuje svoje radare.

Ali ostale arktičke države rade isto. To nameće pitanje da li bi konfliktni interesi u regionu mogli dovesti do rata velikih razmera?

Postoji više vrsta neslaganja između arktičkih država u ovom trenutku, a neka od njih su potencijalno opasna.

Prvo, granice između ekskluzivnih, ekonomskih zona u Arktičkom okeanu nisu definisane zbog određene dvosmislenosti u međunarodnom pravu, što dovodi do različitih tumačenja i neslaganja.

Drugi važan problem na Arktiku je debata o ovlašćenjima država nad severoistočnim prolazom (NEP). Plovni put postaje sve dostupniji komercijalnim brodovima zbog topljenja leda.

U poslednje vreme, SAD postaju sve bučnije o ograničavanju prisustva Rusije i promovisanju ideje da se NEP (nazvan Severna morska ruta u Rusiji) pretvori u međunarodnu rutu.

SAD takođe nastoje da povećaju svoju aktivnost na Arktiku. Jedna od strategija koju koriste Amerikanci je raspoređivanje značajnog broja jedinica Obalne straže SAD-a u regionu.

Zapadni stručnjaci tvrde da položaj Rusije u odnosu na NEP / Severnu morsku rutu u određenoj meri navodno krši međunarodno pomorsko pravo i protivi se principu miroljubive upotrebe mora i okeana. Moskva tvrdi da Rusija ima vlast nad NEP-om, koji prolazi kroz njenu ekskluzivnu ekonomsku zonu, a svi brodovi koji su voljni da koriste ovaj put moraju da traže rusku dozvolu. 

Ova razlika bi potencijalno mogla izazvati ozbiljne incidente. Zamislimo scenario u kome, na primer, brodovi američke mornarice prolaze kroz NEP tvrdeći da koriste rutu zasnovanu na principu slobode mora. Ova doktrina omogućava slobodan prolaz kroz teritorijalne vode ukoliko je ovaj deo, deo međunarodne, pomorske, trgovačke rute. 

Vojna pitanja

Postoje i vojna pitanja na Arktiku. Sredinom devedesetih godina, Rusija je razvila koncept Severnog strateškog bastiona, kojim su definisane posebne mere za održavanje borbene sposobnosti preživljavanja strateških raketnih podmornica.

Ideja je bila da se stvore bezbednosne zone oko balističkih raketnih podmornica, sa vazdušnom i pomorskom podrškom, kao i stacionarnim, podvodnim sistemima osvetljenja.

Da je ta doktrina sprovedena, SAD bi je dovela u pitanje i izvršile bi veliki pritisak. Inače, podmornice koje nose nuklearne balističke rakete obično se raspoređuju u neutralnim vodama. To bi bio razlog za veliku zabrinutost u SAD.

Ali ovaj faktor nije toliko značajan kao prethodna dva. Da bismo analizirali potencijalni veliki rat na Arktiku, moramo imati na umu jedan važan faktor – svaki sukob između postojećih igrača u regionu predstavlja rizik od pretvaranja u nuklearni rat.

NATO je jasno zainteresovan za Arktik – u najširem smislu. Dakle, na jednoj strani skale imamo SAD, Norvešku, Kanadu, Grenland i Dansku. S druge strane, tu je Rusija. Kina se sada pridružuje klubu, jer je nedavno aktivno ulazila u arktički region.

U ovom trenutku, komercijalna plovidba u Arktičkom okeanu uglavnom nije ekonomski isplativa. Danas je ova ruta još uvek previše rizična i ti rizici nadmašuju prednosti korišćenja Severnog morskog puta / NEP i uštedu vremena.

Međutim, situacija u Arktičkom okeanu može se dramatično promeniti, ako led nastavi da se topi po trenutnim stopama. Severozapadni prolaz može ostati potpuno bez leda u narednih 40-50 godina. Ova ruta ide preko Arktičkog okeana duž severne obale Severne Amerike i kanadskog arktičkog arhipelaga. To će biti najkraći put od Šangaja do NJujorka. Ako se to dogodi, to će dovesti do istih problema koji postoje danas oko NEP-a. SAD će najverovatnije imati autoritet nad rutom, dok će Kina sigurno reći da takve tvrdnje krše pomorsko pravo i da se protive načelu slobode plovidbe.

Treba napomenuti da su svi akteri u Arktičkom regionu ili nuklearne sile ili su članovi vojnih saveza – to znači da bi čitav spektar mehanizama odvraćanja stupio na snagu, ako se nešto dogodi.

Malo je verovatno da bi nuklearne sile primenjivale nuklearne napade; verovatno bi koristile neki drugi mehanizam za rešavanje tog pitanja. 

Ratovi su teritorijalna stvar. Ako izbije rat na Arktiku, neizbežno će se proširiti na teritorije arktičkih država. Drugim rečima, svaki rat koji uključuje Rusiju će se preliti preko Arktika.

Međutim, broj sporova će sigurno porasti, ali nema razloga da se veruje da će se situacija uopšte razlikovati od sporova u Južnokineskom moru, Persijskom zalivu ili od neslaganja oko nafte i gasa na Istočnom Mediteranu, gde napetosti stalno rastu.

Ne možemo potpuno isključiti opciju nuklearne apokalipse, ali to nije ništa novo – već duže vreme živimo u ovoj situaciji.

Helikopteri Mi-35M spremni za transport u Srbiju! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: webtribune.rs

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA