Najnovije

EVO ŠTA DOBIJA SRBIJA SARADNJOM SA EVROAZIJSKOM UNIJOM: Novim sporazumom bez carina do tržišta od 180 miliona ljudi

Sporazum sa Evroazijskom unijom, koji će Srbija potpisati 25. oktobra, omogućiće srpskoj privredi pristup tržištu od 180 miliona ljudi, odnosno zemljama čiji ukupni bruto domaći proizvod premašuje 1.900 milijardi američkih dolara.

Jedan od sastanaka članica Evroazijske unije (Foto: Jutjub)

Dogovorom o slobodnoj trgovini Srbija će moći da izvozi 99,5 odsto proizvoda bez plaćanja carina u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju.

Pošto naša zemlja već ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, novi dokument zameniće postojeće dogovore. Njime se proširuje spisak robe, a povećavaju se i kvote za izvoz dobara za koja važe ograničenja, pa bi listi bescarinskih proizvoda mogli biti pridodati sir, alkohol i cigarete, najavilo je Ministarstvo trgovine.

"Imamo veliki broj roba koji se već nalaze na bescarinskom režimu, a ovim sporazumom smo dobili i novi asortiman proizvoda koji možemo da izvezemo bez carine. Tu su neograničene količine kozjeg i kravljeg sira, svih vrsta voća i rakije, zatim 2.000 tona cigareta, 400 tona određenog kravljeg sira, skoro 90.000 litara vinjaka", naveo je Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacije, i dodao da novi sporazum sadrži i druge elemente koji će u velikoj meri smanjiti operativne troškove uvoza i izvoza.

Prema podacima Privredne komore Srbije ukupna robna razmena Srbije sa EAEU predstavlja 7,5 odsto ukupne spoljne trgovine u 2018. godini. Ekonomisti zato kažu da će benefita biti, ali i da ovaj sporazum neće doneti značajan profit, jer obim trgovine, bar za sada, nije veliki.

Robna razmena 3,4 milijarde dolara

Prošle godine je Srbija u pet zemalja članica Evroazijske unije – Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Jermeniju i Kirgistan, izvezla robu u vrednosti od 1,1, milijardu dolara, dok je uvoz bio vredan 2,25 milijardi dolara.

U prvih šest meseci 2019. godine razmena Srbije sa zemljama Evroazijske unije bila je vredna 1,7 milijardi dolara, što je oko 10 odsto više u odnosu na isti period 2018.

Najviše izvozimo jabuke, hula-hop čarape, gume za automobile, hartiju, karton, lekove, podne pokrivače, ali i cirkulacione pumpe za grejne sisteme i razne vrste cevi. Iz zemalja Evroazijske unije najviše nam stižu nafta, gas, rude gvožđa i bakra, ali i aluminijum, žica od rafinisanog bakra, delovi aviona i helikoptera...

Privrednici: Šansa za nova tržišta

Stručnjaci smatraju da zemlje EAEU računaju i na opciju da strani investitori koji dolaze u Srbiju planiraju neke svoje proizvode da prodaju na tržištu Evroazijske unije, kada sporazum bude zaključen.

Radoslav Veselinović, vlasnik Galeb Grupe, smatra da je potpisivanje Sporazuma pozitivan signal, pošto carine inače imaju značajan udeo u finalnoj ceni proizvoda prilikom izvoza. Njegova kompanija već izvozi na tržište Rusije, pa očekuje da će se na ovaj način otvoriti nove mogućnosti za osvajanje tržišta ostalih zemalja članica EAEU.

"Naša fabrika metalne ambalaže trenutno izvozi u Rusiju i Ukrajinu, a čak 60 odsto naše ukupne proizvodnje ide u izvoz, i to je vrednost od oko 8 miliona evra. Ipak, najveći deo ide na tržište EU", kaže Veselinović.

Bescarinski izvoz i u Tursku

Turski parlament ratifikovao je početkom januara 2019. novi Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske, zahvaljujući kome je Srbiji po prvi put odobren bescarinski godišnji izvoz u Tursku 5.000 tona junećeg mesa, 25.000 tona sirovog suncokretovog ulja, 10.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja, 15.000 tona semena suncokreta, 5.000 tona soje, 1.000 tona preparata koji se koriste u ishrani životinja i 500 tona pojedinih pekarskih proizvoda, kako je tada naveo ministar Rasim Ljajić.

Pored kvota za navedene nove proizvode, sporazum Srbiji omogućuje i udvostručavanje dosadašnjih kvota za bescarinski izvoz graška, pasulja, kukuruza šećerca i suvih šljiva.

Sporazumi o slobodnoj trgovini

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom potpisani su 29. aprila 2008. godine u Briselu, a ratifikovala ih je Narodna skupština Republike Srbije 9. septembra 2008. godine.

Srbija je i potpisnica CEFTA sporazuma koji obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Moldaviju, Srbiju i Crnu Goru, kao i ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA).

Zaključene sporazume o slobodnoj trgovini imamo i sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, dok se spoljnotrgovinska razmena sa Sjedinjenim Američkim Državama velikim delom odvija na osnovu Opšteg sistema preferencijala (OSP), koji je odobren Srbiji 1. jula 2005. godine.

Pročitajte OVDE šta je Aleksandar Vučić rekao o predstojećim pregovorima sa vlastima u Prištini.

Izvor: Blic

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube