Povod za dolazak Lavrova, koji inače retko odlazi u strane ambasade, bio je oproštaj ambasadora Slavenka Terzića. Lavrov je iskreno kazao da je došao da se pozdravi sa Terzićem i podigne zdravicu za prijateljske odnose sa Srbima. Nije nameravao da govori, ali kad je domaćin na tome insistirao, ruski ministar je, kao što to on ume, sažeto i jasno govorio o zajedničkoj istoriji i planovima da zajedno proslavimo Dan oslobođenja Beograda i iduće godine Dan pobede nad fašizmom u Moskvi, gde će na svečanoj tribini biti 9. maja i predsednik Serbije Aleksandar Vučić.
Ministar Lavrov nije zaboravio da govori i o bolnoj temi za Srbe - KiM. Istakao je da je uveren da će nam sloga i privrženost pravdi pomoći da istrajemo u svemu, a pre svega na rešavanju problema tzv. Kosova, koji razdire Balkan.
Nažalost, na prijemu u srpskoj ambasadi nije bilo predstavnika velikih ruskih kompanija, ali nije to krivica Terzića, već su uzrok razni faktori. Apstinencija velikog ruskog biznisa je i dokaz da srpska privreda nije sposobna da napravi ozbiljniji prodor na ogromno rusko tržište.
Ispada da, osim voća i povrća, Srbija može malo šta da izveze.
Naših građevinara je u Rusiji sve manje, jer nemaju posla.
Desetog septembra u Parku pobede u Moskvi svečano je bio otkriven spomenik Slovencima koji su poginuli na prostoru Rusije u svetskim ratovima. U Moskvu je sa brojnom delegacijom privrednika stigao slovenački premijer Marijan Šarec, kome je domaćin bio premijer Medvedev.
NJih dvojica su i govorila na otvaranju spomenika na Poklonoj gori. Reč je o Slovencima koji su bili vojnici i oficiri austrougarske armije. Procenjuje se da je u Prvom svetskom ratu poginulo oko 4.000 Slovenaca.
U Drugom svetskom ratu mnogi Slovenci su bili prisilno mobilizovani u Vermaht, kao i u italijansku armiju, ali i u "radničke odrede" Hortijeve Mađarske. Na sovjetskoj teritoriji Slovenci su, kako tvrde njihovi istoričari, masovno prelazili na stranu Crvene armije. Tako je 1943. u Kolomni u Moskovskoj oblasti od zarobljenika sa prostora Kraljevine Jugoslavije stvorena brigada Narodnooslobodilačke armije Jugoslavije u SSSR-u.
Slovenci su pokazali svoju racionalnost i 1. septembra na obeležavanju 80. godišnjice početka Drugog svetskog rata i napada Hitlerove Nemačke na Poljsku. Na skupu u Varšavi bio je i slovenački predsednik Pahor. Znajući gde mu je mesto, nije se busao u prsa i ničim nije iritirao ni prisutne, a ni one koje Poljaci nisu pozvali na taj događaj. Na istom skupu hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović je na svoj način "filovala istoriju" tvrdeći kako je njen narod u odnosu na broj stanovnika najviše doprineo borbi protiv fašizma. To je izazvalo podsmeh.
Mudri Slovenci su istog dana ugostili delegaciju Rusije, koja je u LJubljani održala komemorativni skup. Delegacija Rusije je donela iz Moskve u LJubljanu večni plamen i zapalila ga ispred spomenika "Sinovima Rusije i SSSR-a poginulim na slovenskoj zemlji u Prvom i Drugom svetskom ratu". Inače, taj spomenik je otvorio predsednik Putin 30. jula 2016. godine.
Zamenik predsednika ruskog parlamenta Petar Tolstoj je kazao u LJubljani to što bi Putin rekao da je išao u Varšavu: da su Rusija, a zatim i SSSR, dali glavni doprinos uništenju fašizma u Evropi, a pokušaji revidiranja istorije su nedopustivi. Inače, u Sloveniji postoji više od 80 mesta gde su sahranjeni ruski i sovjetski vojnici.
Glavni pokretač dobrih odnosa Slovenije sa velikom Rusijom je pragmatičnost tog malog naroda.
Rusija je jedan od glavnih partnera slovenačke privrede. U više od 60 ruskih regiona rade slovenačke kompanije. Rastu i ruska ulaganja u metalurški holding "Slovenska grupa čeličana". Od 2008. do sada je uloženo više od 400 miliona evra.
Širi se proizvodnja farmaceutske fabrike "Krka". U gradiću Istra u Podmoskovlju od 2003. radi fabrika lekova "Krka-Rus".
U Sloveniji ruske kompanije rade u metalurgiji, bankarstvu i turizmu. Rusi su vlasnici odmarališta "Rimske terme" i "Terme Maribor", kao i tri hotela u Rogaškoj Slatini...
“Cenimo što naši prijatelji iz Slovenije traže da se normalizuju odnosi između Rusije i EU. Mi ćemo čekati da se promeni situacija, a računamo da će pre ili kasnije da se promeni atmosfera”, kazao je Medvedev i zahvalio gostima iz Slovenije na konstruktivnom dijalogu.
Nimalo slučajno, Medvedev je spomenuo i odnose sa Hrvatskom. Smatra da bi bilo dobro da se slovenačka vlada uključi u rešavanje problema oko "Agrokora" i "Merkatora". Medvedev je rekao pred novinarima da je o "Agrokoru" razgovarao sa hrvatskim rukovodstvom, ali da nije zadovoljan ishodom pregovora.
Iz tih ocena se može zaključiti da je posle euforičnih ocena hrvatske predsednice posle posete Rusiji o "novoj etapi", vrlo brzo splasnuo optimizam oko rešavanja problema "Agrokora", gde su ruske banke uložile ogroman novac.
Sa Bosnom i Hercegovinom je situacija specifična. Rusija će imati i dalje dobre odnose sa Republikom Srpskom, ali će sa muslimansko-hrvatskim delom federacije ostati status kvo. Očigledno je da lideri muslimana u BiH i dalje misle da su im pravi saveznici samo države sa muslimanskim stanovništvom, a Moskvu će i dalje da sumnjiče da je "advokat Banjaluke".
Predsednika Crne Gore Mila Đukanovića u Rusiji su već zaboravili i posle dugo vremena bio je spomenut u moskovskim medijima kada je u Varšavi 1. septembra dao izjavu podgoričkoj televiziji da nije u redu što na obeležavanje 80 godina od početka Drugog svetskog rata nisu pozvane Rusija i Srbija.
Još jedan signal Moskvi Đukanović je uputio 9. septembra za vreme razgovora sa novoimenovanim ambasadorom Ruske Federacije u Podgorici Vladislavom Maslenikovom. Đukanović je ocenio da su sadašnji odnosi posledica poremećaja na globalnoj političkoj sceni.
Slovenačko jagnje
Kako u političkoj praksi može da se primeni ona narodna "umiljato jagnje dve majke sisa", mnogi bi mogli naučiti od male Slovenije. Od svih bivših jugoslovenskih republika Slovenija je prva postala članica NATO, još u martu 2004. godine. Zatim je, u maju 2004, ušla u EU, ali nije to činila nauštrb biznisa sa Moskvom i uspela je da do danas ima odlične odnose sa Rusijom. A za razliku od Mila Đukanovića, u LJubljani se niko nije kleo i pozivao na večno prijateljstvo. Slovenačka formula nije tajna: ništa ne traže i ne mole, već nude kredite i zajednička ulaganja, a to stvara lepu atmosferu za pregovore.
U Makedoniji bez investicija
U Makedoniji nema značajnijih ruskih investicija. Svaki pokušaj jačanja i konkretizacije saradnje sa Rusijom izaziva političko gunđanje u Vašingtonu. Dobar primer je bio neuspešni razgovor da kroz Makedoniju prođe ruski gasovod. Američki imperativ je nepromenjen - što više izolovati Rusiju i njene velike kompanije.
Pročitajte OVDE šta je Marija Zaharova poručila američkom ambasadoru u Srbiji.
Izvor: Večernje novosti
