“Pretnja koju predstavlja iranski general veća je od pretnje od reakcije Irana ako bi on bio ubijen”, ovim rečima je Đina Haspel ubedila Donalda Trampa da naredi ubistvo generala Kasema Sulejmanija, lidera elitne jedinice Skud Iranske revolucionarne garde koju su SAD ranije proglasile terorističkom organizacijom.
Nekoliko dana kasnije Tramp se odlučio za ovaj visokorizičan korak.
Haspelova je uspela i da potpuno predvidi reakciju Irana, odnosno raketiranje baza sa američkim trupama, upravo ono što se u utorak i dogodilo. Zvaničnici koji su slušali izlaganje direktorke CIA, stekli su uverenje da bi likvidacijom Sulejmanija ojačali, a ne oslabili svoje pozicije na Bliskom istoku, iako Haspelova nije zvanično zauzela stav ni za ni protiv toga.
Američki državni sekretar Majk Pompeo rekao je ranije da je napad izveden na osnovu procene obaveštajnih službi sa namerom da se spasu američki životi u regionu usred izveštaja da Sulejmani aktivno planira mnoge napade. Upravo je na osnovu tih izveštaja Tramp odlučio da naredi napad, bez konsultacija sa saveznicima.
Haspelova je u međuvremenu, iz sedišta CIA u Zapadnoj Virdžiniji, pratila sva dešavanja nakon ubistva generala i putem video linka bila u kontaktu sa Belom kućom.
Ko je direktorka CIA?
Đina Haspel je profesionalni obaveštajac sa dugogodišnjim stažom u CIA, kojoj se priključila 1985. Ona je na toj poziciji nasledila upravo Pompea, koji je preimenovan u državnog sekretara. Za tri decenije karijere u agenciji, Haspel je napredovala do mesta zamenika direktora te agencije i tako postala prva žena na toj poziciji, a kasnije i prva žena na čelu CIA. Do maja 2019. Haspel je na više pozicije primila niz žena, ali nijednog Trampovog saveznika.
Iako su njenu karijeru hvalili veterani obaveštajne službe, sada već preminuli republikanski senator DŽon Mekejn, koji je mučen tokom petogodišnjeg zarobljeništva u zatvoru u Vijetnamu, izrazio je tada protivljenje imenovanju Haspelove na čelno mesto CIA-e.
Haspel je svetskoj javnosti poznatija kao operativac za tajne operacije i upravnica tajnog zatvora na Tajlandu 2002, gde su sprovođene ozloglašane ispitivačke metode.
Od oktobra do decembra 2002. bila je zadužena za nadgledanje tajnog CIA zatvora, u okviru programa američke vlade nakon terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. Tada su nad dva osumnjičena člana Al Kaide primenjivan je takozvani "voterbording" - metoda simuliranja davljenja nalivanjem vodom što se smatra vrstom mučenja.
Prema izveštaju Senata, zabeležen je i slučaj jednog zatvorenika koji je izložen “voterbordingu” mučenja čak 83 puta u nekoliko dana.
Sama Haspelova je navodno tražila da se unište snimci na kojim je zabeležen takav vid mučenja. Ona je tada na saslušanju u Senatu obećala da neće ponovo pokrenuti program za pritvaranje i ispitivanje osumnjičenih za terorizam iako je Tramp rekao da podržava oštre metode ispitivanja.
Nakon što je Haspel imenovana za čelnika agencije, oglasio se i Edvard Snouden, bivši radnik Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) i CIA koji živi u azilu u Rusiji nakon što je razotkrio svetu poverljive informacije o masovnom prisluškivanju. On je tada izneo još veće optužbe na račun Haspelove od gore pomenutih, optužujući je za mučenje trudnica.
“Napomena: Đina Haspel učestvovala je u programu mučenja koji je uključivao prebijanje (nevine) trudnice, silovanje hranom muškarca koji je pokušao da odbije tu hranu, kao i smrzavanje do smrti okovanog zatvorenika. Ona je lično napisala naređenje da se unište 92 trake o torturi CIA”, naveo je Snouden na “Tviteru”.
Note: Gina Haspel participated in a torture program that involved beating an (innocent) pregnant woman's stomach, anally raping a man with meals he tried to refuse, and freezing a shackled prisoner until he died. She personally wrote the order to destroy 92 tapes of CIA torture. https://t.co/09vWp7CifU
— Edward Snowden (@Snowden) May 18, 2018
Đina Haspel rođena je 1956. u Ešlandu u Kentakiju. Srednju školu je završila u Velikoj Britaniji, usledile su trogodišnje studije na Univerzitetu Kentaki i diplomiranje na Univerzitetu Luizvil. Centralnoj obaveštajnoj agenciji se priključila u januaru 1985, od kada je imala više tajnih pozicija u inostranstvu, uključujući Tursku, Etiopiju i Azerbejdžan.
Pročitajte OVDE kakvu je poruku irački premijer poslao Amerikancima.
Izvor: Blic
