Najnovije

Ovi lideri će biti presudni za budućnost Srbije! Angela Merkel izgubila uticaj, a sve oči će biti uprte u jednog čoveka!

Objavljena je lista evropskih i regionalnih lidera koji će biti presudni za budućnost Zapadnog Balkana u ovoj godini.

Angela Merkel (Foto: Jutjub)

Prvi na listi je francuski predsednik Emanuel Makron, a slede hrvatski premijer Andrej Plenković, evropski komesar za proširenje i politiku susedstva Oliver Varhelji, evropski poslanik Tonino Picula, predsednica Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU Tanja Fajon i izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, Donald Tusk (Evropska narodna partija i Sergej Stanišev (Evropski socijalisti), visoki predstavnik za proširenje Žozep Borel i izaslanik, kao i holandski premijer Mark Rute.
 
“Najvažniji procesi u regionu - otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, reforma metodologije proširenja, rešavanje političkih kriza u regionu - još traju. Mnogi ljudi će se uključiti u njih, ali samo nekolicina će donositi odluke i slati poruke koje će biti presudne za budućnost Zapadnog Balkana. Nakon pregleda najvažnijih događaja koji se očekuju u ovoj godini, evo i lista ljudi iz EU koja bi 2020. trebalo da bude u fokusu regiona”, navodi se u tekstu.

Makron nezaobilazan igrač

Ocenjuje se da se Makron pokazao kao nezaobilazni igrač kada je reč o proširenju EU, prvo slanjem obeshrabrujućih poruka onima koji se nadaju brzom pridruživanju regiona u EU, a zatim protivljenjem otvaranju pregovora sa Skopljem i Tiranom u junu i oktobru prošle godine. Pariz je pokrenuo inicijativu za reformu procesa proširenja, iako su njegovi predlozi kritikovani. 

“Sve će oči biti uprte u predsednika Emanuela Makrona u prvim mesecima 2020. godine, dok EU raspravlja o budućnosti proširenja i, što je najvažnije, preispituje odluku o Severnoj Makedoniji i Albaniji prije samita u Zagrebu u maju”, navodi se u tekstu portala EVB.

Podseća se da je premijer Hrvatske u novembru rekao da će samit u Zagrebu odrediti narednu deceniju odnosa između EU i Zapadnog Balkana.

“On i njegova vlada ne bi trebalo da dozvole da im ova prilika isklizne kroz prste”, piše ovaj portal.

Komesar za proširenje Oliver Varhelji, kako se dodaje, najavio je svoje predloge za reformu metodologije pregovaračkog procesa za januar što će sigurno izazvati barem neke kritike, jer proces ne može svima udovoljiti.

Evropski poslanik Tonino Picula je na poziciji izvestioca Evropskog parlamenta (EP) za preporuke o Zapadnom Balkanu i njegov je posao da iskristališe stav Evropskog parlamenta o reformi procesa proširenja uoči Zagrebačkog samita.

“U dokumentu ću integrisati nove predloge koji bi trebalo da doprinesu novom zamahu sada sporog procesa proširenja EU u trećoj deceniji 21. vijeka”, rekao je nedavno Picula.

Na listu ulaze još dva poslanika EP, “zbog važne uloge koju imaju u rešavanju političke krize u Srbiji”, a to su Tanja Fajon i Vladimir Bilčik koji su rekli da će ostati posvećeni Srbiji dok ulazi u mesece dalje političke nepredvidivosti i nestabilnosti. 

Iako je opozicija okupljena u Savezu za Srbiju i dalje posvećena bojkotu izbora koji su zakazani za kraj aprila ili početak maja, to nije obeshrabrilo Fajon, koja je najavila posmatračku misiju EP na izborima.

Posredovanje EP dovelo je do određenih reformi izbornih zakona i institucija, koje većina opozicije smatra nedovoljnom. Ovo političko stanje u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji podseća na ono kroz šta je Severna Makedonija prolazila u krizi od 2014. do 2016. godine.

“To daje dodatni značaj Tanji Fajon i Bilčiku i njihovom posredovanju između vlade i opozicije u Srbiji, jer ono što se dešava u Beogradu može da utiče na razvoj u drugim zemljama”, smatraju stručnjaci.

Ukazuju i na ulogu koju su imale i imaće panevropske partije na Zapadnom Balkanu.

“Predsednik Evropske narodne partije (EPP) Donald Tusk i njegov kolega iz Evropskih socijalista Sergej Stanišev možda nisu pripadnici tih partija koji su najfokusiraniji na Zapadni Balkan, ali su najpoznatija lica dva najjača politička bloka u EU”, navodi se u tekstu.

Podsećaju da EPP podržava opozicionu Demokratsku partiju u Albaniji, koja je već bojkotovala izbore, a u Srbiji situacija nije toliko jasna, ali to može da se promeni kako se približavaju izbori. 

“U Severnoj Makedoniji će se dve najveće partije ponovo boriti da oforme vladu u aprilu, pa će biti interesantno videti kako će podrška velikih evropskih stranaka uticati na izbore”, navode analitičari.

Smatraju i da će visoki predstavnik za proširenje Žozep Borel imati mogućnost da uspostavi dobre radne odnose sa regionom 2020. jer je rekao da će dijalog Beograda i Prištine kojem posreduje EU, biti jedan od njegovih glavnih prioriteta.

Mogućnost da se postavi novi specijalni izaslanik EU, zadužen za dijalog, pomenuta je nekoliko puta u drugoj polovini 2019. godine, naročito nakon što je američki predsednik Donald Tramp odabrao svog izaslanika – ambasadora SAD u Nemačkoj Ričarda Grenela.

“Ako i EU preduzme isti korak, njen izaslanik će imati visok nivo uticaja u regionu”, kažu stručnjaci.

Važna uloga Rutea, oslabio uticaj Merkelove

Smatraju i da će premijer Holandije Mark Rute imati važnu ulogu  2020. godine jer se on složio sa Makronom po pitanju Severne Makedonije, ali još više Albanije. Holandija je takođe raspravljala o ukidanju bezviznog režima sa Albanijom, a i jedna je od onih koje se protive da se sličan aranžman uspostavi sa KiM.

Ako se desi da Mark Rute promeni svoj stav po nekom od ovih pitanja, to bi bio jasan signal optimizma za Zapadni Balkan. Uticaj nemačke kancelarke Angele Merkel u regionu, koji se doživljavao kao pokretačka snaga dijaloga Beograda i Prištine i produbljivanja regionalne saradnje, izbledio je kako se njena politička karijera bliži kraju. To je, kako se navodi, bilo vrlo očigledno u 2019. godini, pošto njeni pokušaji da oživi proces normalizacije odnosa KiM i Srbije i ubedi Makrona da pristane na pozitivnu odluku, barem za Severnu Makedoniju, nisu uspeli.

Ali ipak, Nemačka će, zahvaljujući značajnom statusu najveće države članice EU, ali i predsedavanju Savetom u drugoj polovini godine, ostati prisutna 2020. godine, a sa njom i Angela Merkel.

Ne očekuje se da se nova predsednica EK Ursula fon der Lajen, Merkelina bivša ministarka odbrane, 2020. usko bavi pitanjima zapadnog Balkana, s obzirom na ambiciozan plan njene administracije.

“Ostali članovi njene komisije, posebno visoki predstavnik i komesar za proširenje, odradiće većinu posla. Ipak njene poruke podrške o proširenju EU ostaju ohrabrujuće”, zaključuju analitičari.

Pročitajte OVDE kakve optužbe na račun Srbije iznose šiptarski političari.

Izvor: Vijesti

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA