Nije to davna slika borbe odvažnih ilegalaca iz izbledele epizode pokreta otpora pod vođstvom Žana Mulena i pohod nad gusenicama zahuktalih tenkova generala Leklera, već prikaz urbane gerile, od prvog dana januara, koja je buktala ulicama francuskih gradova u godini za nama.
Proteklu godinu u Francuskoj su obeležili i zapaljene barikade, izvaljena kaldrma, polomljeni izlozi, sučeljavanje s policijom, isukani pendreci, gumeni meci, dimne bombe, zakovitlane boce i kamenice, prevrnute prikolice, izlupani vetrobrani, razvaljena autobuska stajališta.
U ovoj priči su se nanizali izgubljeni radni sati, uplašeni turisti, smanjen broj noćenja, zabrinuti hotelijeri, kafedžije koje svake subote moraju da spuštaju metalne zastore, zaključana Ajfelova kula, zatvoreni butici, praznije kase i usplahireni menadžeri.
Francusku odevenu u "žute prsluke" karakterisali su u godini koja nas je napustila i zatvoreni kružni tokovi, usporen saobraćaj, spavanje na otvorenom, parole, istrajnost, kolegijalnost, solidarnost.
Prvomajska pobuna donela je nove sukobe, i pre nego što je radnička povorka u Parizu krenula sa Monparnasa. Obespokojeni su pokazivali zube na svakom koraku. Revolt je kulminirao pred bolnicom, u kojoj je grupa pobunjenika našla spas od gustog oblaka suzavca i policijske batine.
"Crni blokovi" su tokom godine razbacivali srču vitrina svuda ukrug. Uvlačili bi se u sindikalne redove i na samo njima poznat signal kretali u bespoštedan obračun sa simbolima krupnog kapitala. Pripadnici ove ekstremno mobilne krajnje levičarske internacionale nemilosrdno su rušili sve pred sobom i hrlili nevolji u zagrljaj, svesno izazivajući sukobe.
Očajni student zapalio se krajem protekle godine u Lionu, protestujući tako protiv teške finansijske situacije visokoškolaca. Pobunjeni studenti tim povodom su širom zemlje izašli na ulice.
Generalni štrajk protiv penzijske reforme izveo je poslednjeg meseca u godini stotine hiljada ljudi na protest. Železničari su započeli obustavu rada rekordne dužine, kojoj se još ne nazire kraj.
Usporeni vozovi, izgubljeni avionski letovi, propali praznici s porodicom. Duga pešačenja, srčana aritmija. Crvena radnička klasa, u najkomunističkijoj državi u Evropi, ne odustaje ni za pedalj.
Tu i tamo, proteklu godinu prošarali su i sporadični granski štrajkovi nezadovoljnih ljudi. Francuska je zemlja u kojoj postoje zvanični kalendar obustave rada i anonimna kasa uzajamne štrajkačke pomoći.
Za Novu godinu, širom zemlje buknulo je na stotine automobila u predgrađima uzavrelih gradova. Buntovna mladež ponovo je, na svoj način, bila na delu.
Francuzi su oterali Lujeve i raskrstili s birokratijom šezdeset osme. Sada isteruju đavola iz liberalnog kapitalizma i teško da će neko da ih spreči u tome.
Pročitajte OVDE zašto je svet u neverici.
Izvor: novosti. rs
