Tokom svoje istorije, Egipat je svedočio nekoliko izazova i sukoba koji su mu ometali put ka daljem razvoju. Zemlja je morala prevazići sve takve poteškoće, o čemu svedoče i događaji od 2011. godine, kao i da se izbori sa regionalnim i međunarodnim događajima, koristeći svoju geografsku situaciju, koja je najviše doprinela njenom procesu razvoja.
Počevši od 2013. godine, predstavljena je nova vizija za prevazilaženje različitih ekonomskih poteškoća u Egiptu, putem niza ekonomskih reformi bez presedana, usredsređenih na suočavanje sa osnovnim uzrocima problema i pretnji, uz potpuno jasnu percepciju budućnosti i njenih potencijala. Program ekonomskih reformi pokrenut je 2017. godine, integrišući socijalnu pravdu i preusmeravajući subvencije u najpotrebnije kategorije društva koje to najviše zaslužuju.
Na društvenom nivou, vlada se od ponovnog izbora predsednika Sisija 2018. godine, usmerila ka ulaganju u građane Egipta.
Izveštaji MMF-a pokazali su izuzetno poboljšanje ekonomskih uslova u Egiptu od početka reformnog programa, uključujući liberalizaciju deviznog kursa, ubrzanje stopa rasta, smanjenje spoljnog i finansijskog deficita, povećanje monetarnih rezervi, pad stope nezaposlenosti na 8,3% i u inflaciji za koju se očekuje da će dostići najniže nivoe do kraja fiskalne godine 2020-2021, u poređenju sa stopama iz 2011. godine.
Pod predsednikom Sisijem, Egipat je uspešno transformisao svoj obrazac trošenja iz potrošačkog u produktivni, pogodan za izgradnju i dalji razvoj potrebne infrastrukture, što podrazumeva puteve i mostove kao i obezbeđivanje stanova za siromašne i domaćinstva sa srednjim primanjima, uspostavljanje nove administrativne prestonice, fabrike za nadogradnju, razvoj siromašnih četvrti... Inženjerski korpus oružanih snaga uključen je u sprovođenje nacionalnih projekata, poznat po svom iskustvu, isplativosti i sposobnosti da poštuje rokove, u saradnji sa privatnim sektorom, posebno zapošljavanjem mladih, na način koji generiše otvaranje novih radnih mesta i prenos znanja i iskustva. Samim tim, poput privatnih kompanija, podvrgnuti su pravilima i propisima koji upravljaju tržišnim mehanizmom.
Pandemija Kovid-19 je nesumnjivo imala danak u svetskoj ekonomiji. Uprkos uticaju koji je ovo imalo na državne resurse, međunarodne ekonomske institucije kategorizovale su egipatsko iskustvo u tom pogledu, zajedno sa ograničenim brojem drugih zemalja, kao uspešno u postizanju pozitivne stope rasta u vreme krize.
Ovi ekonomski razvoji mogu privući pažnju srpskih preduzeća. Ako im dodamo perspektivu koju Egipat ima kao vrata za ulazak u Afriku, sa sada najvećim prostorom slobodne trgovine na svetu, shvatićemo koliki ima potencijala za srpske kompanije, kao i mogućnosti za povećanje bilateralne trgovine i investicija. Ovo će dodatno učvrstiti već odlične diplomatske odnose između dve zemlje.
Izvor: Pravda
