Dogovorena je i razmena tela poginulih, kao i objavljivanje spiskova zarobljenika u roku od nedelju dana, s ciljem moguće razmene, naveli su izaslanici iz Rusije, Francuske i SAD.
U saopštenju se navodi da su se strane saglasile da će dostaviti komentare i pitanja u vezi sa mogućim mehanizmima za verifikaciju primirja, u skladu sa izjavom iz Moskve od 10. oktobra.
Napominje se da su se nakon sastanka u Ženevi 30. oktobra strane dogovorile da preduzmu brojne hitne mere, bez obzira na prekid vatre i druge obaveze.
Najgore borbe u prethodnih više od 25 godina u Nagorno-Karabahu, oblasti u Azerbejdžanu s većinskim jermenskim stanovništvom, pobudile su strah od većeg rata koji bi mogao uključiti i Rusiju i Tursku, saveznicu Azerbejdžana.
Takođe sadašnji sukob predstavlja pretnju za cevovode koji naftu i gas prenose iz Azerbejdžana na svetska tržišta, ocenjuje Rojters.
Zašto ruski dobrovoljci ne idu u Karabah, saznajte OVDE.
Izvor: Tanjug
