Piše: Boško Ćirković Škabo
Sve što zaista treba da se doživi i čini, rezervisano je za svet koji aktivno stvaram(o). Mreža može biti samo jedno od sredstava za to, nikako ekskluzivno sredstvo, kamoli okruženje. Može čak i bez nje. Mnoge pametne i korisne stvari su već u knjigama...
Nije da nikada nije bilo, čak ni da danas nema, impulsa za smislenu akciju na internetu. Jedino ih je ranije bilo u većem procentu. Evo, npr. baš pre neki dan sam, sasvim slučajno, doživeo divnu komunikaciju sa kolegom učiteljom i strip scenaristom Markom Stojanovićem. Apsolutno sam uveren da će se iz nje jednog bezkovidnog dana roditi nešto lepo i kreativno. Ali sam, generalno, snizio kriterijum i utišao intenzitet emotivnih reakcija, prilikom sporadičnog listanja veb sadržaja. Ne dam na svoje duše mir. Zato je valjda nagrada, u vidu oduševljenja vešću ili idejom, mnogostruko veća, kad je slučaj ili sudbina pošalju.
Ne sećam se kad sam se poslednji put oduševio člankom, kao juče na sajtu (nije greška) Javnog servisa Srbije: Srbin, profesor na eminentnom američkom tehničkom fakultetu je dobio 750 miliona dolara odštete, na konto zloupotrebe njegovog patenta od strane kompanije Marvel, i sprema se da makar milion od tih para, preko svoje fondacije, uloži u izdavanje udžbenika koji bi se, potom, učinili besplatno dostupnim svim osnovcima u Republici Srbiji. Vest je delovala previše bajkovito da bi bila istinita. Posle razgrtanja sloja nužnog (?) mamiklik senzacionalizma, površnom interbet pretragom ključnih imena i naziva iz članka, saznao sam da inkriminisana kompanija ipak nije ona poznatija iz stripske industrije, da odšteta nije legla na račun našeg zemljaka, već njegove matične obrazovne ustanove, da je pomenuti sudski spor okončan još 2016, da je pomenuti svetski poznat profesor više puta gostovao u svojoj otadžbini, uglavnom uz nikakav tretman na nacionalnofrekventnim medijma...
Ali to su sve nebitne stvari za pozitivan predznak suštine juče pročitane priče. Profesor Aleksandar Kavčić zaista ima svoju fondaciju, zaista je svastan hiperkolonijalnog stanja ovdašnjeg tržišta udžbenika i zaista ima hrabru i plemenitu nameru ulaganja ozbiljnih sredstava u rešavanje problema. Rešavanja problema koje su još famozni „prethodni“ obećali. „Sadašnji“ ne samo da se nisu obazirali na ta obećanja, nego su, kolko sam čuo od pouzdano direktno obaveštenih ljudi, i ministra Verbića sklonili upravo zbog namere da dirne u zmijsko gnezdo kolonijalnih monopolista - izdavača udžbenika za naše osnovce. Slobodoumna logika za hvatanje u koštac sa takvima daje makar dva razloga: 1) ogromna sredstva koja se izbijaju iz porodičnih budžeta i odlivaju van zemlje i 2) (in)di(sk)rektan uticaj na sadržaje udžbenika, od strane entiteta čije se agende apsolutnio kose sa našim (ne)postojećim državnim interesima. A profesor Kavčić je naveo i koliko su (sramno) mala sredstva potrebna za odlučan početak borbe za buću pamet naše zemlje...
Uostalom, uverite se sami: fondacijaalekkavcic.org/besplatni-udzbenici Ja sam samo želeo javno da iskažem svoje slaganje sa: izborom važnog problema, vizijom rešenja i konkretnom akcijom. Kraj intervjua za RTS sajt je rečenica koja izražava profesorovu svest da posao pred njim nije lak ali i uverenje da će uz pomoć roditelja, profesora i sindikata uspeti u nameri. To me je, ujedno, i osokolilo da svim srcem ponudim pomoć „svog“ sindikata. Tu smo ako mislite da nešto možemo da doprinesemo SVIZAJEDNO. Bog s vama, dobri ljudi. Sve najbolje u akciji.
Evo šta globalisti spremaju Srbiji nakon izbora u SAD! Više o tome OVDE.
Izvor: Pravda
