Piše: Sergej Trifunović
Izvini Aleksandre Vučiću
Izvini što te vraćamo u period života iz kog vučeš najdublje komplekse, ali ponovo ćeš morati da se igraš sam. Izvuci svoje krpene lutke, svoje Vuline, Sline i Bizone, napravi scenu kakvu god želiš, ali ovog puta bez nas u ulozi statista u teatru apsurda u koji pokušavaš da smestiš naše živote.
Hvala ti na velikodušnim ponudama, ali shvati već jednom: ja neću da se igram sa tobom. Ni za 500 hiljada evra, ni za cenzus od 3 odsto, ni da bih bio Dačić umesto Dačića. Ja sam u ovu igru ušao ne da bih se igrao sa tobom, već da bih te pobedio i vratio te na đubrište istorije gde i pripadaš. Ali ovog puta bez recikliranja.
Zašto više ne učestvujemo u tvojim predstavama?
Zato što se nalazimo u zgradi koja se nekada zvala Dom sindikata. Nekada, dok je postojala i država. Danas su sindikati uništeni, a radnici poniženi i obespravljeni.
Zato što je preko puta nas Dom omladine, a vi našu mladost terate iz zemlje. Zato što vaša država mrzi našu decu.
Zato što nas vode vaše seljačine, bahate, neobrazovane i korumpirane nabrekle pijavice koje isisavaju život iz ovog naroda, dok pošteni seljaci u sablasno ispražnjenim selima gledaju u nebo nadajući se da će im ono dati šansu da prežive, misleći o deci koja su otišla u nepoznato bez namere da se ikada vrate u svoje rodno mesto.
Zato što ste opljačkali sve što se opljačkati može, ali dostojanstvo vam ne damo.
Zato što smo slobodni građani.
Zato što živimo u prelepoj zemlji, u Evropi koja je najbolje mesto za život ikada i zato što ne pristajemo da verujemo da su čemer, nesreća i siromaštvo naša sudbina.
Zato što ne može.
Da se razumemo jednom za svagda: ovo nije povlačenje. Tek ćemo raditi i tek ćemo cepati cipele kako bismo ohrabrili ljude da jasno i glasnu kažu: Ne pristajem na poniženje. Jedan Aleksandar Obradović vam je poremetio sistem, počela je da vam se klima kula od karata za koju ste verovali da je neprobojni bedem, a tek ćemo saznavati koliko hrabrih, istrajnih, sjajnih ljudi ima ova naša zemlja. I vi to više ne možete da zaustavite.
Nećemo dozvoliti Vučiću da nas poput Šešelja koristi kao sredstvo za plašenje međunarodne javnosti. Vratićemo Srbiju u svet, ali i svet u Srbiju. Povratak sveta u Srbiju označiće kraj vladavine malograđana, skorojevića i karikatura kakve ni Nušić nije mogao da opiše.
Na kraju razmišljam kako ponovo stojim pred vama, nakon 20 i više godina i opet ista priča: milenijum se promenio, ali oni su ostali isti. I naši problemi su ostali isti. Ja ne volim obećanja i ne dajem ih često. Ali večeras ću napraviti izuzetak i iza ovoga stojim svim svojim bićem: Naša deca neće mladost provesti boreći se protiv radikala i miloševićevih isprdaka jer ovog puta ćemo posao dovesti do kraja i biće zaista GOTOVO.
Pročitajte OVDE sve o novom skandalu u režiji SNS.
Izvor: Pravda
