To je izjavio, povodom 21. godišnjice NATO agresije na Jugoslaviju, najpoznatiji ruski geopolitičar general-pukovnik dr Leonid Grigorjevič Ivašov (76), koji je u to vreme bio na čelu Glavne uprave za međunarodnu saradnju Generalštaba ruske armije. Sada je general Ivašov najugledniji moskovski geopolitičar, doktor istorijskih nauka i profesor na Moskovskom institutu međunarodnih odnosa gde se obrazuju ruske diplomate.
Upozoravate na činjenicu da su Amerikanci i njihovi saveznici napadajući slabije zemlje isprobavali modele ratovanja i novo oružje. I to bez milosti.
- Udar na Jugoslaviju je bio model kako će ratovati i sa drugim zemljama od kojih su vojno superiorniji. Osim što su praznili vojna skladišta isprobavali su i nove modele tzv. beskontaktnog ratovanja gađajući raketama ciljeve koji nisu mogli da se brane. Ako dođe do napada na Iran, sasvim je moguće da će Amerikanci upotrebiti i atomsko oružje.
U junu 1999. vođeni su pregovori Ahtisarija i Černomirdina sa Miloševićem kome je postavljen ultimatum. Vi ste došli u konflikt sa Černomirdinom... Kako su izgledali ti pregovori?
- Demonstrativno sam napustio pregovore jer se nisam slagao sa pozicijom Černomirdina koji je bio popustljiv prema Zapadu. Nije on branio nikakve geopolitičke interese Rusije. NJemu su Amerikanci obećali podršku ako bude predsednički kandidat na izborima u Rusiji. Ponašanje Černomirdina, predstavnika ruskog predsednika u tim pregovorima, ili bolje rečeno prevarama, bila je najobičnija izdaja.
I pozicija ruskog vojnog rukovodstva se bitno razlikovala od stava Černomirdina i Ahtisarija oko toga kako će biti raspoređeni mirotvorci na Kosovu i Metohiji...
- Pregovarao sam sa zapadnim generalima i bili smo blizu dogovora oko zona. Ali, Amerikanci su napravili pritisak na Černomirdina i on je popustio tako da su predstavnici NATO zemalja zauzeli pozicije koje su njima odgovarale.
Kako vidite sadašnju situaciju na Kosovu i Metohiji i kakav bi nam savet dali za rešavanje tog bolnog pitanja?
- Srbi sami moraju da formiraju svoj stav i odrede svoj cilj. Situacija na KiM je teška, ali se Srbi ne smeju predavati. Mora postojati jedinstvo Srba u ovom važnom istorijskom trenutku. Da bi mogla da ima diplomatske uspehe Srbija mora i da jača svoju armiju, jer dobro je poznato da slabe niko ne sluša.
Lideri zemalja EU otvoreno poručuju da će proći još dosta vremena dok prime preostale zemlje sa Balkana...
- Šta zemlje dobijaju a šta gube ulaskom u EU? Stara ruska poslovica kaže: Sir je besplatan samo u mišolovci. Već sada se vidi da Zapad nije baš... Ulaskom u EU i slične saveze gubi se samostalnost. Ispada da je to demokratska forma ropstva. Pogledajte šta je Đukanović dobio ulaskom Crne Gore u NATO. Ništa! Dok im treba on će imati njihovu podršku da ostane na vlasti. A kad ocene da im više ne treba pustiće ga niz vodu.
Američko rukovodstvo sada pokušava da disciplinuje rukovodstvo u Prištini, poručuje da će povući svoju vojsku iz "Bondstila". Može li se to dogoditi?
- Amerikanci i njihovi saveznici su stvorili i dali kosovskim Albancima državu. Od njih ne treba očekivati da priznaju da su napravili grešku što su stali na stranu kriminalaca. Što se tiče pretnji da bi mogli da povuku vojsku sa KiM, ne treba zaboraviti da tamo gde jednom dođu, Amerikanci nikada ne odu. Moglo bi se to ovako formulisati: Amerikanci odlaze da bi ostali. Pogledajte Avganistan, koji Amerikanci odavno najavljuju da će napustiti. Ali, ostaće njihovi ljudi na aerodromima, američke tajne službe su proširile agenturu da bi i dalje imale uticaj i ako se njihova vojska vrati. Avganistan Amerikancima treba zbog rudnog bogatstva, najviše zbog uranijuma.
Treba li da Rusija bude još aktivnija oko rešavanja statusa Kosova i Metohije?
- Bilo bi dobro da Rusija u svakom pogledu bude još aktivnija, dakle ne samo ekonomski, već i vojno i politički. To se odnosi generalno na međunarodnom planu, pa tako i oko rešavanja pitanja KiM. Kao velika zemlja Rusija mora da odredi svoje mesto u svetskoj politici i ne sme da popušta Zapadu. Mora da zna ko su joj saveznici i da štiti njhove interese.
Odlično poznajete situaciju u Siriji, poznavali ste i oca predsednika Asada. Putin je odlučio da pošalje tamo vojsku na traženje legitimnog predsednika...
- Putin je dobro postupio što je poslao u Siriju vojsku. Ruski predsednik je shvatio šta žele Amerikanci u Siriji i u tom delu sveta. NJima su potrebni poslušni koji će voditi politiku koja je u interesu SAD. Neposlušne Vašington raznim metodama pokušava da eliminiše ne vodeći računa o žrtvama. Danas je to Sirija, sutra će biti Iran ili neka druga zemlja.
Smatrate li i vi da je pitanje Krima zauvek rešeno? Koliko su ozbiljne pretnje ukrajinskih generala? Kako vidite rešenje situacije oko Luganske i Donjecke republike?
- Krim je definitivno ruski. Ali, na poluostrvu treba mnogo više da se radi nego do sada. Opasno je što odlaze mladi ljudi jer nema dovoljno posla. Krim treba razvijati. A u Luganskoj i Donjeckoj oblasti je baš teška ekonomska situacija. Mislim da su pogrešili u Moskvi što nisu istovremeno kad i Krimu priznali nezavisnost od Ukrajine i Donjeckoj i Luganskoj oblasti. Bojim se da će ostati pusti jer će mladi otići za poslom i boljim životom.
Bez obzira na situaciju oko virusa korona NATO sprovodi manevre pod nazivom "Difender Evropa 20". Može li Rusija da zaštiti sebe od obe te opasnosti?
- Svima je jasno da Amerika i NATO žele da okruže i izoluju Rusiju. Namera im je da otežaju prodaju ruskih energenata u Evropi. Uveren sam da velikog rata sa NATO neće biti jer su u Vašingtonu i Briselu svesni da je sa Rusijom opasno ulaziti u direktan sukob. Ali, moguće su lokalne provokacije i čarke.
Svet je preplašen virusom korona. Neki tvrde da je to virus mutant, drugi da je napravljen u vojnoj laboratoriji...
- Danas u svetu tri zemlje mogu da se bave pravljenjem takvog oružja - SAD, Kina i Izrael. Rusija se time ne bavi. Svojevremeno je SSSR radio na stvaranju biološkog oružja. Kad se pravi biološko oružje vojska ga dobije tek kad se za njega napravi i lek. Ako epidemija ima veštački karakter, onda lek sigurno već postoji. Ranije je u našoj armiji postojao vrhunski tim hemičara i biologa koji su u kratkom roku mogli da kažu da li je upotrebljen "bojevi infekcioni virus". Mogli su da kažu i u kojoj je laboratoriji napravljeno to biološko oružje. Mislim da je i ovaj virus mogao nastati u nekoj vojnoj laboratoriji za pravljenje biološkog oružja. Vreme će pokazati.
Borel uveren da će Lajčak odraditi odličan posao u dijalogu Beograda i Prištine! Više o tome OVDE.
Izvor: Večernje Novosti
