Najnovije

BITKA ZA IDLIB: Šta to daje prednost dronovima? Novi način ratovanja u Siriji!

Šta je to što dronovima u određenim misijama daje prednost u odnosu nad klasičnim letelicama?

Dron (Foto: Jutjub)

U nedavnim turskim vazdušnim napadima su uništeni deseci tenkova, oklopnih transportera i protuzračnih sistema sirijske vlade, čime je naglo zaustavljeno napredovanje sirijskih snaga prema Idlibu.

Navodno pokrenuta kao odmazda za napad u kojem je ubijeno 34 turskih vojnika, Turska vazdušna ofanziva nad Sirijom nije koristila klasične letelice kojim upravljaju piloti već flotu bespilotnih letelica, uobičajeno nazvanim UAV ili dronovi.

Vojni dronovi se decenijama koriste kao IPO (izviđanje, prismotra, obaveštajne aktivnosti) i oruđe za atentate, ali je ovo prva velika ofanziva koju vodi jedna vojska protiv druge u sukobu operativnog nivoa.

Šta je njihovo poreklo? Šta daje prednost dronovima nad klasičnim letelicama u određenim vrstama misija i zašto je Turska iznenada nadmašila očekivanja?

Zašto su korisni?

Dizajni dronova su se ubrzano razvijali i sazrevali kako je razvoj tehnologije omogućio vojskama i obaveštajnim agencijama širom sveta da zamisle nove načine da ih koriste. Međutim, dizajni dele neke osnovne sličnosti.

Oni su u osnovi nadzorne kamere na nebu, natrpane optikom visoke rezolucije, podatkovnim vezama, radarima i laserski navođenim sistemima.

Sporo leteće letelice, njihov nedostatak brzine je prednost jer mogu da bolje lebde, često na velikoj visini iznad mete, odakle besprekidno mogu da posmatraju satima, ako ne i danima.

Ovo je posebno delotvorno u zabačenim područjima gde bi glasni mlazni avion ili iznenadno pojavljivanje stranaca brzo bilo primećeno.

Operateri koji upravljaju i pilotiraju dronovima iz udaljenosti mogu se menjati kada se umore. Vojno i obaveštajno osoblje, višerangirani političari i pravni savetnici se mogu okupiti u istoj prostoriji u kojoj se nalazi pilot, raspravljati i odlučiti da li da se uništi meta promatranja.

Ovo je mnogo drugačiji proces donošenja odluka u odnosu na brzo donošenje odluka konvencionalnog pilota koji u borbenoj misiji leti brzinom od nekoliko stotina kilometara na sat iznad neprijateljske teritorije.

Primetan je takođe logičan napredak u naoružavanju dronova. Često bi nadzorne bespilotne letelice uočile mete, ali do trenutka kada bi se informacija prosledila nazad, odluka donela i aktiviralo se drugo sredstvo, recimo poslan je borbeni mlazni avion ili se ispalila krstareća raketa, prilika bi bila propuštena.

Godine 2000, američka vojska je uočila Osam bin Ladena u Avganistanu, ali nije uspela da ga ubije jer dron, ranija verzija Predatora, nije bio naoružan. Ubrzo se došlo do zaključka da bi naoružana bespilotna letelica mogla ne samo vršiti nadzor i izviđati, te pomoći da se pronađe potencijalni neprijatelj – već bi ga mogla i uništiti.

Turski slučaj

Turska dugotrajna kampanja protiv kurdske Radničke partije Kurdistana (PKK) je uglavnom vođena u na neki način zabačenom planinskom terenu kakav pobunjenici preferiraju, sa osrednjim rezultatima.

Gledajući kako SAD vodi svoju vazdušnu kampanju nad Pakistanom, delotvorno napadajući borce na upravo takvom terenu sa određenim stepenom uspeha, turska vojska je lako mogla videti kako bi ova tehnologija mogla biti iskorištena za njihove potrebe.

Sjedinjene Američke Države, neodlučne da dele ili prodaju vrhunsku tehnologiju čak i svojim saveznicima, oklevale su nudeći samo osnovne nenaoružane dronove i Turska je počela tražiti drugdje.

Izrael, čija industrija dronova je ubrzano sazrevala, bila je početna opcija i kupljen je mali broj njihovih Heron dronova, ali je Turska shvatila da ako želi da zadrži kontrolu nad tehnologijom i obaveštajnim podacima koje ona donosi morati početi sama da ih proizvodi.

Na scenu stupa Selcuk Bajraktar, kojeg u Turskoj mnogi smatraju dedom turske bespilotne tehnologije.

Već uspešan postdiplomac na Univerzitetu Pensilvanija, Bayraktar je 2004. bio jedan od autora stručnog članka kako kontrolirati i grupirati više dronova i kako oni mogu delovati zajedno.

Pobunjenici koje podržava Turska takođe koriste dronoveReuters

Odustao je od doktorske teze u SAD-u, te se radije vratio u Tursku kako bi osnovao vlastitu kompaniju, Bajkar Tehnolodžis za proizvodnju dronova za tursku vojsku.

Iako u početku neuspešan, nekoliko faktora mu je pomoglo.

Turska je želela da razvije vlastiti program bespilotnih letelica, SAD je bio nesklon da proda svoju tehnologiju Turskoj, a turska kampanja protiv Kurda je bila u zastoju.

Ovo je Bajraktaru dalo priliku da predloži razvoj naoružanih dronova domaće proizvodnje koji bi mogli biti presudni u sukobu sa kurdskim oružanim grupama.

Bespilotna letelica Bajraktar TB2, sa dometom od 150 kilometara, bila je idealno prilagođena potrebama turske vojske i ubrzano je došla na dobar glas u uspešni protuterorističkim operacijama protiv PKK-a.

Još značajnije, turska vojska je mogla kasnije da testira kombinirane dronsko-artiljerijske taktike u Siriji protiv kurdskih Jedinica narodne zaštite (YPG) u Afrinu u blizini turske granice. Ove taktike će kasnije biti iskorištene na nebu iznad Idliba.

Bitka za Idlib

Oštro reagirajući na vazdušni udar na tursku mehaniziranu jedinicu u blizini grada Idliba, u kojem je ubijeno 34 turskih vojnika, turska vojska je rasporedila desetke dronova u koordiniranim serijama napada na sirijska vozila i položaje.

Ne samo da su dronovi Barayktar TB-2 korišteni, već također i novije borbene bespilotne letelice, poznate kao UCAV. Teža, naoružana letelica ANKA-S povezana sa satelitom je imala operativni debi u bici za Idlib. Obe vrste dronova su korištene na više načina:

Kao osmatrači za dalekometnu artiljeriju sposobnu da ispali veliki broj projektila u kratkom vremenu, kako bi uočili kolone oklopnih vozila sirijske vlade a zatim prenijeli podatke o njihovim položajima turskim samohodnim haubicama i višecevnim bacačima raketa, koji ih unište pre nego što mogu potražiti zaklon.

Sami dronovi su napadali neprijateljske položaje i vozila različitom municijom, sva domaće proizvodnje, te stoga lakšom za integraciju s dronovima.

Mogli su napadati neprijateljske letelice kada su opremljene odgovarajućim oružjem i prvi put su iznad konvencionalnog borbenog polja leteli u eskadrilama, s mogućnošću "rojenja" ili da nadvladaju sirijske protuzračne sisteme, brzo ih uništavajući.

Ove taktike su devastirale snage sirijske vlade koje su uzaludno pokušavale da koncentriraju svoju vatru i napreduju, dajući značajnu prednost relativno lako naoružanim pobunjenicima na terenu, koje Turska podržava.

Rat dronovima u Libiji

I dok su ova oružja korištena na inovativne načine u bici za Idlib, ona nisu neranjiva. Relativno sporo se kreću i mogu ih oboriti dobro naoružani protivnici, kao što se to desilo u Siriji, gdje su tri ANKA-S drona oborili sirijska protivvazdušna odbrana i projektili koji se ispaljuju sa ramena.

Turska također nije jedina zemlja koja koristi naoružane dronove. Kina proizvodi svoje relativno jeftine naoružane bespilotne letjelice, Ving Long 2, koje koštaju milion dolara i koje su učestvovale u akcijama u Libiji. NJima su upravljali saveznici Libijske nacionalne armije, kojom zapoveda odmetnuti general Khalifa Hafta.

Do sada su kineski dronovi bili delotvorniji od turskog rivala TB-2, gde je uništen na tlu dok su kineski dronovi, kojim su upravljali Ujedinjeni Arapski Emirate i Saudijska Arabija, napali aerodrome koje kontrolišu Vlada nacionalnog jedinstva (GNA) sa sjedištem u Tripoliju.

Uprkos nekim neizbežnim koracima unazad, turska industrija bespilotnih letelica se ubrzano razvija sa novim narudžbinama za ANKA-S letelice, koje se pripremaju kako bi Turska avijacija mogla nadoknaditi gubitke.

Turske dronove su počele kupovati i druge zemlje

Uspeh u ratu je uglavnom dobar za posao i dokazani sistemi su uvek popularni. Dvanaest letelica TB-2 je prodato Ukrajini, a dodatnih šest je kupio Katar.

I Bajraktar i ANKA-S su se dokazali u borbama, u rasponu od akcija vođenih protiv pobunjenika do industrijskog ratovanja na konvencionalnom borbenom polju, dok se razvijaju drugi modeli, od supersoničnih borbenih bespilotnih letelica do manjih "kamikaza" dronova.

Ono što je poboljšalo ove jeftine, delotvorne borbene bespilotne letelice jesu inovativne taktike koje koriste i koje su usavršile turske oružane snage – u vekovnoj utrci da se nova oružja koriste na nove načine – maksimizirajući njihov potencijal da primene odlučujuću silu na modernom bojištu.

Pročitajte OVDE    sve o šok otkriću kineskih naučnika.

Izvor: Al DŽazira Balkans

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA