Najnovije

"DAJTE KOŠULJU ZA LUDOG SULTANA!": Dan uoči pregovora Putina i Erdogana u Moskvi ruski mediji ne štede Tursku!

Sutra će se u Moskvi sastati ruski predsednik Vladimir Putin i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kako bi razgovarali o situaciji u sirijskoj pokrajini Idlib u kojoj je Turska de fakto objavila rat sirijskim vladinim snagama. Uoči susreta iz Moskve stižu tri važne izjave, koje su manje upućene domaćoj javnosti, a više su poruka s kojim će argumentima u pregovore ući ruski predsednik.

Redžep Tajip Erdogan (Foto: Ria)

Naime, rusko ministarstvo obrane je jutros objavilo saopštenje u kojem PR ruske vojne kancelarije, general Igor Konašenkov, kaže „kako je rezultat godinu i po sporazuma iz Sočija o Siriji s Turskom bio spajanje utvrđenih terorističkih područja s turskim promatračkim mestima“.

Prema njegovim rečima, situacija u zoni uklanjanja eskalacije u Idlibu, gde su u akciji sirijske vojske teroristi grupa Hadžat Tahrir Al-Šam, Huras Al-Din, Islamske stranke Turkestana i drugi gurnuti na sigurnu udaljenost od Alepa, ali je ova kampanja postala “još jedan trenutak istine”.

Napomenuo je da nisu samo zapadne zemlje, već i UN 2018. godine, pozdravili potpisivanje sporazuma iz Sočija o Idlibu. General je ključnim u sporazumu s Turskom nazvao obveze o razgraničenju i proterivanju terorista s granica zone deeskalacije do dubine od 15 do 20 kilometara i povlačenja iz te zone teškog artiljerijskog oružja.

“Umesto toga, rezultat gotovo 18 meseci sporazuma bilo je koncentrisanje svih službeno priznatih terorističkih grupa, Hadžat Tahrir Al-Šama, Huras Al-Dina, Islamske stranke Turkestana i svih militanata “umerene opozicije” na severu, do granice s Turskom“, rekao je Konašenkov.

Prema njegovim rečima, “napadi i masovna artiljerijska granatiranja susednih mirnih naselja i ruske  baze Hmejmijm su od sporadičnih postali svakodnevni”.

Uz to, Konašenkov je istakao „da je Turska, kršeći međunarodno pravo, prebacila svoje jedinice u Idlib, ali na Zapadu to niko ne primećuje“.

Prema rečima generala, za vreme sporazuma iz Sočija između Rusije i Turske o stvaranju zone deeskalacije Idliba svi službeni zahtevi Moskve upućeni Ujedinjenim nacijama i zapadnim zemljama ostali su bez odgovora.

„Od početka februara Damask je u Idlibu optužen za navodne “ratne zločine”, “humanitarnu katastrofu” i “milionske tokove izbeglica”, napomenuo je Konašenkov.

„Istovremeno se kao dokaz prikazuju fotografije šatorskog kampa u blizini turske granice, podignutog pre nekoliko godina. Kao da su se pucketanjem prstiju svi teroristi Idliba odjednom pretvorili u “predstavnike umerene opozicije”. Istina, nije jasno kako je među navodno “umerenim borcima” nedavno “uočen” otkriven i uništen, kako tvrde SAD, čelnik ID Al-Bagdadi? Gde je u toj navodnoj „opoziciji“ nestao vođa službeno priznate terorističke grupe, Al-Nusra Fronta, Al-Golani, zajedno sa svojih gotovo dvadeset hiljada boraca u zoni pod turskom kontrolom? A šta je s nedavnim izjavama Al-Golanija o zajedničkoj borbi protiv sirijskih snaga? Postupke turske strane niko na Zapadu ne primećuje. A javne pretnje da će uništiti sve pozicije sirijskih vladinih snaga i vratiti autoput M5 teroristima nazivaju u SAD-u i Evropi navodnim “zakonskim pravom Ankare na odbranu”. Usred totalnog cinizma i lažne zabrinutosti Zapada o humanitarnoj situaciji u Idlibu, samo ruski Centar pomirenje zaraćenih strana i legitimna sirijska vlada svakodnevno oslobođenim područjima dostavljaju svu potrebnu pomoć za lokalno stanovništvo”, rekao je Konašenkov.

„Sirijci nisu ni sumnjali u postojanje svojih brojnih pseudobranilaca u Evropi i Sjedinjenim Državama, kao ni obilnu humanitarnu pomoć koja im je navodno poslana u poslednjih nekoliko godina”, dodao je.

Teroristi Hadžat Tahrir Al-Šama su 27. februara pokrenuli napad velikih razmera na položaje sirijske vojske. Vladine snage uzvratile su vatru. Prema ruskom ministarstvu odbrane, granatirana je i turska vojska, koja nije smela biti tu.

Zbog toga je poginulo 36 turskih vojnika. Ruska strana je poduzela mere za potpuno primirje kod sirijskih snaga, što je Ankara tražila za sigurnu evakuaciju mrtvih i ranjenih u Tursku. U to vreme rusko vazduhoplovstvo nije delovalo u području Idliba.

„To ćemo smatrati službenim stavom uoči predstojećih pregovora. Tekst izjave pokazuje da je Rusija u Idlibu primarno zabrinuta za teroriste i učinićemo sve da uništimo te grupe. Takođe smatramo da će se tokom pregovora s Turskom izneti zahtevi u vezi sa dikretntnom podrškom teroristima, a brojne činjenice koje to potvrđuju su dostupne u otvorenim izvorima. Da je Turska uspela eliminisati teroriste sa svojim umerenim opunomoćenicima, možda se sirijska operacija „Zora Idliba“ uošte ne bi dogodila. Ali glavni je problem što su radikali nekoliko puta delotvorniji od svojih “umerenih” kolega. Uzmite samo poslednji napad na Sarakib kada su Al-Nusra i njeni saveznici zauzeli grad, a Turci su ga došli zadržati. Oni su to učinili i za takve su stvari Turskoj potrebni radikali da kontrolišu Idlib. Turskoj su potrebni radikali i zato ih ne želi potpuno uništiti. Ovo je vrlo upečatljiva simbioza“, rekao je general Konašenkov i dodao, iako ne baš uveren, kako se nada da će se u nadolazećim pregovorima između Putina i Erdogana ovaj čvor moći preseći.

Turska ne gađa samo SAA, već i ruske snage

Nimalo slučajno je Prvi kanal ruskog javnog televizijskog servisa „Rusija 24″  objavio prilog u kojem navodi kako turska vojska u Idlibu ne gađa samo položaje sirijske vojske, već i patrole koje u borbenim područjima provode ruske vazduhoplovne snage.

„Piloti uspešno koriste mamce i sve da ne uzvrate vatru. Međutim, stručnjaci su sigurni da strpljenju može doći kraj i sukob može izbiti u svakom trenutku, jer Ankara eskalira situaciju u Idlibu“, javlja Prvi kanal televizije „Rusija 24“.

Istodobno, turska štampa aktivno širi verziju da su akcije Turske odgovor na nedavni navodni vazdušni napad na položaje turskih trupa. Čiji su avioni napali njihove položaje, ne otkriva se.

„Ruske vazduhoplovne snage udaraju isključivo po položajima terorista. Međutim, u ovom trenutku se turska vojska zapravo ujedinila s radikalnom Al-Nusra Frontom. Izveštava se da je SAA sprečila niz samoubilačkih bombaških napada s oklopnim vozilima punim eksploziva, koja su s položaja turskih trupa pokušala napasti sirijsku vojsku“, javlja ruska televizija.

S druge strane, vojni stručnjak Vladislav Šurigin kaže kako je, pre sastanka dvojice predsednika u Moskvi, ruska vojna policija osujetila napore Turske u Idlibu.

Prema rečima stručnjaka, Turska se nalazi u teškoj situaciji u Idlibu, jer je tokom proteklog dana sirijska protivvazdušna odbrana “očistila” nebo nad pokrajinom, oborivši pet turskih bespilotnih letelica, uključujući dva teška bespilotna drona „Bajraktar TB2“.

„Uz pomoć ovih sredstava su militanti, uz potporu Turske, snažno udarili sirijsku vojsku, ali nakon uništavanja bespilotnih letelica su turske snage u jednom danu izgubile sve što su prethodno zauzele“, rekao je Vladislav Šurigin.

„Ali Rusija je odigrala presudnu ulogu u razvoju situacije u Idlibu, uvodeći vojnu policiju u ključni grad u području sukoba, Sarakib. Ovim je poništen dvostruki pokušaj Ankare da zauzme jače položaje u Idlibu pre razgovora ruskog i turskog predsednika u Moskvi 5.marta. Turski čelnik Redžep Tajip Erdogan nadao se da će tako imati jaču poziciju u vreme pregovora s Vladimirom Putinom, ali ruska vojna policija je anulirala njegove planove. Bilo je pitanje hoće li Erdogan uopšte leteti za Moskvu nakon toga. Danas znamo da leti, s celom delegacijom. To znači da će prihvatiti posledice naših akcija na terenu. Dakle, pretnja velikog rata nije vidljiva. Bili smo u Sarakibu 24 sata i da ih nisu prepoznali, već bi ih gađali“, rekao je Šurigin.

„Istovremeno, prisutnost ruske vojne policije u Sarakibu delom ide u prilog Turskoj, koja sada ima priliku da povuče svoje ljude iz regije bez gubitaka. Status vojne policije kao mirovnih snaga je službeno priznala i Turska i Putin bi mogao predložiti Erdoganu da iskoristi nove okolnosti da se povuče i tako sačuva obraz“, dodaje stručnjak.

“Do neke mere to bi se moglo nazvati “sporazumom”. Mi tamo nismo poslali vojsku, ni specijalne snage, već vojnu policiju i Turci imaju priliku izaći iz nepovoljne situacije bez da Erdogan u očima turske javnosti izgubi obraz”, rekao je Šurigin u eteru Prvog kanala.

Međutim, Turska upravo najavila slanje novih snaga u Idlib, a američki partneri su rekli da će pomoći svom NATO savezniku tako što će osigurati turskoj vojsci municiju potrebnu za kampanju u Idlibu. Ovo je još jedan dokaz da Erdogan do poslednjeg trenutka pokušava da sedi na dve stolice, ako u obzir uzmemo i savez s islamističkim terorističkim organizacijama onda na tri, ali ovo nisu igre s ulogom nekoliko milijardi kubnih metara gasa ili hoće li ili neće prodati turski paradajz u Rusiji, već vrlo ozbiljna situacija koja može odrediti budućnost turske države i nacije.

I za kraj, nešto za rusku javnost. Danas su ruski dnevni listovi objavili pismo  jednog od radnika ruskih izvođača radova na turskoj nuklearnoj elektrani Akkuu. Tamo je postavljena vojna straža i objekt i radnike čuvaju vojnici u punoj ratnoj opremi. Na putoevima patrolira turska žandarmerija, a vlasti su uputile rusko osoblje da ostane kod kuće, da se suzdržava od putovanja i čak da ne razgovaraju o situaciji s turskim kolegama.  Nakon upada policijskih snaga u ured agencije Sputnjik u Istanbulu, ovo je druga vest ove vrste i u komentarima u ruskim medijima polako raste bes protiv Turske, Erdogana i njegove megalomanske i ratoborne politike, što će Putin morati uzeti u obzir, iako se neće takmičiti za još jedan mandat.

Semjon Bagdasarov, stručnjaka za probleme na Bliskom istoku, komentarisao je ovu situaciju i rekao da je Erdogan po svim merilima terorista i da Turska nikada neće biti prijatelj Rusije, što je rašireno mišljenje u Rusiji proteklih dana.

„Turska nikada neće biti naš saveznik. Erdogan nikad nije krio da mu je cilj celi sever Sirije, uključujući Alepo, a maksimalistički cilj je svrgavanje vlade u Damasku. Sada vidimo najveće pogoršanje situacije. Ako mislite da će Erdogan doći i dogovoriti se s našim predsednikom oko nečega, onda to može biti samo privremeno pomirenje. Na nekoliko meseci, a onda opet sledi oštro pogoršanje. Stoga moramo objektivno proceniti situaciju i ponašati se u skladu s okolnostima“, rekao je Bagdasarov, koji je govorio  i o turskim pretnjama da će zatvoriti tesnac Bosfor i Dardanel.

“Nikada neće zatvoriti tesnac. Oni su zainteresovani za trgovinu s nama, kao što smo i mi. No, na pitanje što bi Rusija trebala učiniti, vreme je da podržimo Kurdistansku radničku stranku (PKK). Preko naših sirijskih poznanika ili čak direktno. Ova organizacija se u Rusiji ne smatra terorističkom. Imamo Muslimansko bratstvo  na popisu terorističkih organizacija, a Muslimansko bratstvo je stranka Erdogana. Erdogan je, prema ruskom zakonu i strogo govoreći, terorista, stoga je vreme za delovanje odlučnije i smislenije. (…) Rata između Rusije i Turske neće biti. Biće lokalno sučeljavanje, jer nismo došli u Siriju da odemo odande i pustimo Turke“, dodao je stručnjak.

Za kraj je govorio o situaciji u turskoj vojsci i mogućem pokušaju puča kao u 2016.

„Erdogan je ubio gotovo sve generale koji su bili protiv njega. To su bili časni ljudi. Jako je oslabio turske generale i preuzeo kontrolu nad vojskom, koja je pre bila garant turskog ustava. Državni udar u ovoj Turskoj nije verovatan“, zaključio je Semjon Bagdasarov.

Dajte “košulju” za ludog sultana

Dan pre sastanka Putina i Erdogana nema nijednog ruskog medija s lepim rečima ili koji bi na bilo koji način mogao opravdati postupke „bezumnog sultana“, kako ga nazivaju. Ovde ćemo prevesti samo deo jedne od opširnijih analiza o aktuelnim zbivanjima u Siriji i rusko viđenje istog.

Pre dve nedelje turska vojska izvela je izdajnički napad na sirijsku vojsku na suverenom teritoriju Sirijske Arapske Republike. Kao odgovor na oslobađanje od strane sirijske vojske  značajnog dela teritorija svoje zemlje u provincijama Alepo, Hami i Idlibu, Turska je masovno poslala svoje trupe, nekoliko hiljada ljudi, tenkove i topove u sirijsku provinciju Idlib na teritoriju koji je ostao pod kontrolom bandi. Proturski militanti iz nekoliko terorističkih organizacija, naoružani turskim oružjem i koristeći tursku vojnu opremu, pod okriljem turskih trupa pokušali su protivnapad na sirijske jedinice koje su napredovale. Uspeli su naneti značajne gubitke sirijskoj vojsci koristeći taktiku razvijenu u turskom Kurdistanu, ali nakon napada odmazde protiv militanata i okupacijskih turskih snaga, te nakon uništenja većine turskih bespilotnih letelica, vojna inicijativa se vratila sirijskoj vojsci. Teške borbe sada se vode oko nedavno oslobođenog sirijskog grada Sarakiba, ključnog grada na magistrali M5. Nastavljaju se borbe za oslobađanje južnog dela pokrajine Idlib, gde sirijske trupe nastavljaju napredovanje prema severu do magistrale M4.

Nakon direktne intervencije u sukobu u Siriji, turska je vojska pretrpela ozbiljne gubitke od sirijske vojske i od ruskihvazduhoplovnih snaga. Svi gubici turske vojske od udara ruskih snaga se javno pripisuju sirijskoj vojsci, kako bi se izbegla potvrda izravnih vojnih sukoba između Rusije i Turske. Uništeno je i nekoliko ilegalnih turskih promatračkih mesta.

Položaji turskih trupa i proturskih militanata se ne mogu uvek razlikovati. Prisutnost turskih trupa na mestima gde ih ne bi smele biti i o kojima nisu obaveštene ruske snage putem otvorenih i obaveštajnih kanala dovode do toga da se napadi sprovode i po turskim snagama.

Dalekometni topovi Turaka i njihovi avionii napadaju sirijsku teritoriju iz turske provincije Hataj, koju je Turska ilegalno okupirala u 20 veku. Ali ukupna turska okupacijska grupa u Siriji nije sposobna za duža neprijateljstva zbog loših komunikacija i zato što se može snabdevati samo jednim uskim planinskim putem između turskog grada Reyhanlija i okupiranog sirijskog grada Idliba.

Deklarirani cilj turske okupacije Sirije je prisiliti Siriju na sprovedbu sporazuma iz Sočija, prema kojima je Turskoj privremeno dana kontrola nad teritorijima koje su okupirali teroristi, kako bi postiglo političko rešenje i deblokirale rute M5 i M4 koje prolaze kroz provinciju Idlib. Umesto političkog rešenja na teritoriju kojeg je Turska zapravo zauzela, lokalno stanovništvo je proterano ili podvrgnuto okupaciji, puštena je u promet turska valuta umesto sirijske i tako dalje. Rute M5 i M4 nisu deblokirane.

Direktne vojne akcije Turske u Siriji dobile su ne samo pristojan vojni, već i političko-diplomatski odgovor. Izaslanstvo legitimne libijske vlade posetilo je Siriju, a kao rezultat ove posete sklopljeni su brojni sporazumi s ciljem sprovođenja koordinirane politike za suzbijanje širenja turskog uticaja na Siriju i Libiju.

Sada libijska vojska nastavlja napadati gradove Tripoli i Misratu, koje su privremeno pod kontrolom proturskih libijskih terorista, koji sebe nazivaju Vladom nacionalnog sporazuma. Do oslobađanja uskog pojasa libijske teritorije, koju još uvek kontrolišu teroristi, ostalo je vrlo malo. Sve rute njihovog snabdevanja morem i vazduhom kontroliše vatra trupa LNA, a sirijski teroristi koje je Erdogan poslao da podrže libijske proturske militante već nalaze svoje grobna mesta u Libiji.

Erdogan se onda odlučio pokušati prisiliti Evropu da stane na njegovu stranu s banalnim ucenama migrantima. Na granici Turske i Grčke se vode prave bitke.

Erdogan je zbog svog suludog pokušaja obnove Osmanskog carstva sada pogoršao odnose Turske sa svim susednim i svim moćnim zemljama u regiji.

Nakon turskog napada na položaje Hezbolaha, po prvi put u svim godinama sirijskog sukoba, vođstvo grupe iranskih savetnika u Siriji izdalo je oštru političku izjavu o neprihvatljivosti turske agresije. Egipat formira mornaričke snage u Sredozemnom moru zbog borbe protiv turske agresije na Libiju. Mediteranske zemlje ogorčene su nezakonitim tursko-libijskim sporazumom o morskim granicama.

Svrha putovanja turskog predsednika u Moskvu je dobiti od Rusije ono što je izgubio u pregovorima – kontrolu nad sirijskom provincijom Idlib. Ludi sultan tražiće od predsednika Rusije povratak na sprovedbu gotovo nepotrebnih i zastarelih sporazuma iz Sočija, sklopljenih u teškom razdoblju za Siriju. Sada ni Siriji i Rusiji više nije potrebna turska kontrola i turski nadzor nad proturskim militantima u sirijskoj provinciji Idlib. Sirija uz podršku Rusije može u kratkom roku osloboditi Idlib i uspostaviti funkcioniranje državnih institucija u pokrajini.

Sada se na razgovorima u Moskvi turski predsednik mora suočiti s činjenicom da za dalje rešenje situacije u Siriji on Rusiji više ne treba, uz činjenicu da je Sporazum iz Sočija revidiran zbog neispunjenja obveza od strane Turske i maksimalistički zahtev bi bio tražiti povlačenje svih turskih trupa sa sirijske teritorije.

Erdogan, koji je svoju zemlju doveo u političku izolaciju, nema prava i nema resursa da išta traži od Rusije. Turska pod Erdoganom postaje politička odmetnička zemlja, a Rusija to treba maksimalno iskoristiti i diplomatski izolovati Tursku. Rusija ništa neće izgubiti ako odustane od sprovedbe sporazuma iz Sočija, Astane i ne bude garant Sirije za Sporazum iz Adane iz 1998. koji definiše tursko-sirijske korake u suzbijanju kurdskog separatizma. Za Moskvu je od prvog dana deklarirani cilj bio potpuna obnova sirijske državnosti i suvereniteta, oslobađanje svih okupiranih sirijskih teritorija i potpuni mir u regiji. To je ono što bi trebalo biti na dnevnom redu predstojećih rusko-turskih pregovora u Moskvi, stoji u sažetku opširnije analize koju je objavio portal DŽuz Front, koji je otprilike „na liniji“ izjave Semjona Bagdasarova.

U međuvremenu se u Siriji vode borbe u kojima su jutros život izgubila još tri turska vojnika. Sirijska vojska provodi teške artiljerijske udare po Nairabu i Saminu, zapadno od Sarakiba, ali je s dolaskom Hezbolklaha promenila taktiku i sada se kreće u manjim jedinicama, koristeći, što je više moguće, prirodne i veštačke zaklone i tunele koje su za sobom ostavile terorističke grupe. U isto vreme protivvazdušna odbrana se trudi da uništi što veći broj turskih bespilotnih  letelica, što je glavni uslov za brže i lakše kretanje na terenu.

Iako Ankara objavljuje svoje podatke o skoro 3000 ubijenih vojnika i uništenju skoro pola sirijskog arsenala, jutros je zajednički operativni centar izdao saopštenje prema kojem su od početka turske ofenzive u Idlibu poginula 183 sirijska vojnika, te 21 borac pakistanske proiranske brigade. 28. februara su poginula 63 vojnika, 29. 54, 1. marta 24 i 2. marta 42. Za 3. mart nema podataka. Tokom ponovnog oslobađanja Sarakiba je sirijska vojska ostala i bez terenskog komandanta Tigar snaga ili, kako se sada zove, 25. divizije specijalnih snaga sirijske vojske.

U slučaju da danas bude pokrenut kopneni napad, on neće imati samo vojni značaj, već i politički, zbog sutrašnjih pregovora Putina i Erdogana u Moskvi.

Pročitajte OVDE    sve o novom načinu ratovanja u Siriji.

Izvor: logicno.com

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS

Nema dostupnih vesti.

Urbancube