„Ako kažu da mogu samo dvoje da šetaju, budite ubeđeni da u tom trenutku negde može da vas bude troje, četvoro, ako ste poneli i knjigu. Družite se sa Dostojevskim, pa možda i sa mnom, pošto i ja pišem knjige, ili sa nekim drugim piscem. Ako vam iko može pomoći u ova teška vremena, to je knjiga.
Predlažem vam da obavezno čitate Marka Vidojkovića. Prvo, zato što ja ovih dana čitam samo ono što donosi radost. Ako čitate Markove knjige, vratićete se u detinjstvo, u mladost. Mislim da su priče ono što Marko najbolje piše. Možete da uzmete, na primer, „Priče sa dijagnozom“. I sentimentalno sam vezan za njega, jer je počeo da piše priče u Dugi, gde sam ja radio.
U ovo vreme kad malo bolje upoznajemo jedni druge često razmišljam o tome zašto se pre nismo toliko dobro poznavali. To je zato što uvek sve gledamo iz svog ugla, a kad neko gleda sa strane, onda može da sagleda naše prave osobine. Zato preporučujem gospodina Bojana LJubenovića i njegova „Pisma iz Srbije“. To su pisma čoveka koji se našao u Srbiji i piše svojim prijateljima kako je tu i ko su ljudi koji tu žive.
Treća knjiga koju vam preporučujem jeste knjiga Mome Kapora. U kući imam jedan originalan crtež, koji mi je poklonio kad je pisao „Beleške jedne Ane“. To su bile šezdesete godine i mi smo tada bili izbezumljeni od sreće što se pojavio neko ko piše na taj način. Dakle, vratite se i vi u šezdesete, kažu da su bile srećne. Danas kad se pojavi priča Mome Kapora u Politici, niko ne kaže da vidimo šta su preneli iz Mominih priča nego da vidimo šta je to Moma danas napisao. Dakle, Moma Kapor kao da je živ.“
Knjigama koje je preporučio Vanja Bulić dodajemo i njegov triler „Teodorin prsten“. Pripremajući se za modnu reviju na kojoj će manekenke nositi i srednjovekovni srpski nakit, novinar Novak Ivanović odlazi u manastir Banjsku i obilazi ruševine rudarskog grada Novo Brdo... Tamo nazire deo strašne tajne i stare legende o prstenu vizantijske princeze i potom srpske kraljice Teodore.
Izvor:Pravda
