Američko-kineska komisija za ekonomsku i bezbednosnu reviziju, dve decenije star odbor sastavljen od članova koje su imenovali i demokrate i republikanci, upozorava da su kineske vojne snage uključene u agresivne akcije i da borbenim avionima nadgledaju Tajvanski moreuz.
Bilo kakvo pojačanje agresije u blizini Tajvana verovatno će dodatno povećati tenziju između Kine i Amerike, koja je ponovo eskalirala od početka pandemije. U januaru je američko ministarstvo odbrane zatražilo od tajvanske kompanije"Semiconductor Manufacturing Co.", koja proizvodi komponente za američki borbeni avion F-35, da počne da proizvodi delove u Americi, plašeći se kineskog uplitanja. Glavni zvaničnik Pentagona za istočnu Aziju, Heino Klink, takođe je posetio ostrvo u novembru 2019. godine kako bi ispitao mogućnosti da se pojača njegova odbrana.
Iako se isprva činilo da je vojni odgovor Kine ugušen, američki ministar odbrane Mark Esper i drugi najviši zvaničnici ministarstva odbrane nedavno su podigli uzbunu zbog kineskih vojnih pretnji u Južnom kineskom moru, uključujući sukob sa brodom filipinske mornarice i potapanje vijetnamskog ribarskog broda.
Krajem aprila američka mornarica sprovela je dve operacije u Južnom kineskom moru, za šta je Esper rekao da "šalje jasnu poruku Pekingu da će Sjedinjene Države nastaviti da štite slobodu plovidbe i trgovine" u tom plovnom putu.
Kina je takođe izvršila i snažan diplomatski pritisak na Tajvan, navodi se u izveštaju, preteći saveznicima ostrva prekidom svih ekonomskih veza sa Pekingom. Samo 14 nacija ima zvanične odnose sa Tajvanom, čime su automatski presekle diplomatske veze sa Kinom, mada Tajpej održava neslužbene odnose sa još desetinama država članica Ujedinjenih nacija.
U međuvremenu, u izvještaju je navedeno da je Kina pojačala diplomatski pritisak uz pomoć Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kojoj je Trampova administracija prošlog meseca kontroverznom odlikom obustavila finansiranje. Republikanci u Kongresu takođe su sastavili takozvanu Kinesku operativnu grupu na čelu sa visokim članom Odbora za spoljne poslove Doma za spoljne poslove, Majklom Mekelom.
Mada je Tajvan jedna od retkih zemalja koja je obuzdala širenje virusa bez drastičnih mera, SZO je pod pritiskom Kine zabranila tajvanskim zdravstvenim zvaničnicima da pod okriljem te organizacije razmenjuju svoje najbolje prakse sa drugim zemljama, mada je Tajvan ubrzao testiranje i počeo da pregleda putnike još početkom februara.
- To što je Tajvan izuzet iz SZO doprinelo je tome što su zemlje članice kasno dobile bagovremene i tačne smernice u ključnim ranim danima pandemije. Da je SZO dozvolila Tajvanu da još početkom januara razmeni informacije koje je imao, kao i mere koje je preduzeo, vlade širom sveta bi brže i bolje reagovale - navedeno je u izveštaju.
Izveštaj takođe ukazuje na to da Tajvan pravi potencijalne pomake u istraživanju vakcina i drugih lekova za korona virus, uključujući studije koje bi mogle da ubrzaju proizvodnju antitela i 15-minutni brzi dijagnostički test. Na Tajvanu, ostrvu sa 23 miliona ljudi, zabeleženo je samo sedam smrtnih slučajeva povezanih sa korona virusom i 440 potvrđenih slučajeva zaraze.
Zvaničnici Pentagona rekli su da ostaje nepoznato da li je korona virus zaista potekao sa pijace u Vuhanu ili sa nekog drugog mesta. Državni sekretar Majk Pompeo rekao je da je "značajna količina dokaza" ukazala nato da virus dolazi iz laboratorije u Vuhanu, iako su tu tvrdnju naučnici osporili.
Trampova administracija podržava pokušaj da se Tajvanu dodeli status posmatrača pri SZO, navodeći uspeh ostrva u brzom obuzdavanju pandemije, a Tajvan je sličnu podršku dobio i od Kanade i Novog Zelanda.
U ponedeljak uveče Senat je jednoglasnim pristankom usvojio nacrt zakona kojim se državnom sekretaru nalaže da razvije strategiju kojom bi Tajvan ponovo dobio ulogu posmatrača u SZO. Prema predloženom zakonu, Senat nalaže Državnom sekretarijatu da "redovno izveštava Kongres o američkim akcijama i planovima za jačenje zvaničnih i nezvaničnih odnosa između Tajvana i ostalih zemalja širom sveta", kao i da izveštava o sposobnosti Tajvana da kao posmatrač prisustvuje sastancima SZO.
Iako je Tajpej učestvovao u međunarosnoj zdravstvenoj organizaciji od 2009. do 2016. godine, kineski zvaničnici kažu da bi odluka o njegovom vraćanju prekršila politiku „Jedine Kine“ koja predviđa da je Tajvan deo Kine, a koja se koristi kao preduslov za diplomatske odnose sa Pekingom.
Ipak, inicijativa je već počela da deluje, jer je Kina na udaru žestokih kritika os strane američkih političara zbog ranog zataškavanja razmera epidemije, kao i zbog iznošenja teorija zavere u martu da je američka vojska odgovorna za donošnje virusa u Vuhan.
Kritika je dovela do snažnog pritiska republikanaca u Kongresu da ojačaju veze sa Tajvanom, zaobilaženjem SZO i jačanjem odbrambenih veza. Čak u se moli čuti predlozi da je ovo pravo vreme da se Amerika obaveže pomoć u odbrani Tajvana.
Pročitajte OVDE šta se to burno dešava u Nemačkoj.
Izvor: Blic
