NJome se poziva na razvijanje dve nove vrsta taktičkog nuklearnog oružja koje bi se koristilo s platformi postojećeg strateškog nuklearnog arsenala SAD-a. Grubo rečeno, na te bi se platforme postavile nuklearne bojeve glave ograničene snage. Tako bi se na interkontinentalnim strateškim balističkim projektilima, koji se lansiraju s nuklearnih podmornica, pored postojećih bojevih glava na jednom delu njih ugradile i nuklearne bojeve glave malog učinka. Isto bi se uradilo i s delom američkih krstarećih raketa koje se lansiraju s brodova i podmornica. Na taj se način žele zaobići „nepovoljne“ odredbe iz postojećih ugovora o ograničenju strateškog nuklearnog naoružanja, jer bi tako modificirana oružja, prema razmišljanjima američkih stratega, postala oružja nestrateškog, taktičkog značaja.
Oružja takve namene tj. taktička nuklearna oružja, Sjedinjene Države počele su razrađivati još 50-ih godina prošloga stoleća, na početku hladnog rata sa SSSR-o, a tada su bila temeljena isključivo na topovskom oruđu. Najpoznatiji taktički nuklearni top bio je „Atomik Eni“ (Atomic Anie), a ubrzo je usledio i sličan sovjetski odgovor.
Navedena, opasna promena američke vojne doktrine očekivano je izazvala ruski odgovor. Kakav će on biti nije se odmah navodilo, ali sada je postalo jasno kako se radi o moderniziranoj verziji snažnog sovjetskog topovskog sistema 2S7 „Pion“ (S7M “Malka”).
Topovski sistem 2S7 „Pion“ s taktičkim nuklearnim bojevim glavama stvoren je za stvaranje “paklene kiše”. Ovo se oružje u kasno sovjetsko doba baziralo na zapadnim granicama zemlje, kao još jedno sredstvo nuklearnog odvraćanja. Ovaj topovski sistem koristi najveće topovske projektile na svetu i ispaljuje ih do 50 kilometara izvan linije fronta. NJegovo streljivo uključuje granate s različitim punjenjima.
Glavnima se smatraju visokoeksplozivna i aktivna punjenja. Prva teže čak 110 kg sa 17,8 kg eksplozivnog materijala, a nastala eksplozija može u tlu ostaviti krater od pet metara. Druga, aktivna punjenja, imaju nešto manju težinu, 103 kg uz 13,8 kg eksploziva. Ali nezavisno o tome, oni pogađaju mete još dalje i puno preciznije, u poređenju sa standardnim granatama. Ovaj je aktivni tip streljiva krajem osamdesetih godina prošlog stoleća dobio laserski navigacijski sistem. Prema navodima bivšeg vojnog analitičara ruskog medija „Izvestija“ Dmitrij Safonov, taj je tip streljiva doživeo niz modifikacija s ciljem prilagođavanja standardima preciznog naoružanja 21. veka.
“To su skupa punjenja koja se koriste samo za precizne udare, kada vojske moraju eliminisati neprijateljska zapovedna središta, skladišta oružja ili bilo koju drugu vojnu strukturu od velike važnosti. U slučajevima kada vaše vojno zapovedništvo zna da postoje visoko osigurani ciljevi ili bilo koji drugi podzemni objekti, ‘Pion’ može upotrebiti streljivo za razbijanje betona ili čak ono nuklearno”, rekao je Safonov.
Kada je i zašto Rusija stvorila “Pion”
Prema glavnom uredniku časopisa “Arsenal Otečestva” Viktoru Murahovskom, Rusija je odlučila “oživeti” ova metalna čudovišta usled najgore privredne krize zbog nedavnih promena u američkoj vojnoj doktrini, koje Vašingtonu omogućuju upotrebu nuklearnih punjenja “male snage” u vojnim sukobima širom sveta.
“Ta punjenja ‘male snage’ deo su taktičkih nuklearnih potencijala. Ove su se oružane tehnologije koristile sredinom 20. veka, ali su nakon vojnih testiranja odbačene, jer su predstavljale pretnju ne samo za neprijateljske ciljeve, nego i za vojsku koja ih koristi. Sada je Vašington odlučio svojim vojnicima dopustiti korištenje takvih sistema u sukobima u inostranstvu, a rusko je vojno zapovedništvo moralo reagovati na te promene i ‘oživeti’ neke od projekata ‘taktičkog nuklearnog odvraćanja'”, kaže Murahovski. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države imaju pandam “Pionu“. Sistem je dobio nadimak “Atomik Eni”, a ruski je sistem stvoren kako bi mogao odgovoriti kapacitetima američkog čudovišta na terenu.
“Zanimljivo je kako se niti jedan od ova dva sistema nikada nisu koristils na bojnom polju. Deset godina nakon što je stvoren, ‘Pion‘ je pohranjen u skladištima oružja na gotovo 20 godina, sve dok nije doneta odluka o modernizaciji sistema i njegovom vraćanju u naoružanje kao odgovor na moguće pretnje”, napominje Murahovski.
Do kraja sovjetske ere inženjeri su za potrebe vojske stvorili čak 500 topovskih sistema “Pion“. Moguće je da će se svi oni u idućim godinama modernizovati i ponovo vratiti u vojne redove. “Inženjeri su morali zameniti sve zarđale delove i instalirati nove navigacijske mehanizme i nove jedinice za napajanje. Moderni ‘Pioni‘ će takođe dobiti nove optičke i komunikacijske sisteme”, izjavio je Murahovski.
Iz svega ovoga se vidi da je nuklearno vojno ludilo ponovo aktuelno, više ne samo u pojedinim „usijanim glavama“ unutar vojnih krugova, već i unutar doktrinarnih strateških dokumenata. Takođe je vidljivo kako Rusija na američke nove pretnje toga tipa za sada odgovara koristeći načelo racionalnog utroška financijskih sredstava tj. štednje – modernizacijom nekada moćnog sovjetskog oružja koje i dalje predstavlja veliku pretnju potancijalnom neprijatelju. Koliko će još dugo Rusija uspevati odgovarati SAD-u svojim ekonomičnim pristupom ukoliko Vašington nastavi razvijati najsavremenije tipove naoružanja (za pandam kojih onda neće biti dovoljno modernizovanje starijih oružanih sistema), ostaje za videti. Ali kada i ako na to bude primorana, jasno je kako će, htela to ili ne, Rusija biti uvučena u novu i iscrpljujuću trku u naoružanju. A s ciljem sprečavanja takvog, po sebe nepovoljnog scenarija s obzirom na neuporedivo manju financijsku snagu od SAD-a, Rusija je proteklih godina razvila pojedine jedinstvene i moćne oružane sisteme nove generacije, koji će joj još neko kraće vreme osigurati čak i stratešku prednost. Što će biti kasnije iz ove je perspektive teško, a za sada i bespredmetno razmatrati, jer će razvoj stanja po toj problematici zavisiti o nizu drugih bitnih elemenata (geo)političke, privredne, naučno-tehničke i druge prirode.
Sirijska vojska zaplenila ogromnu zalihu naoružanja proizvedenu u SAD za džihadiste! Više o tome OVDE!
Izvor: geopolitika.news
