Iako Vašington nije promenio svoj službeni stav o nuklearnim testiranjima, koja su pauzirana skoro tri decenije, to bi se moglo brzo promeniti, rekao je vršilac dužnosti pomoćnika ministra odbrane za nuklearna pitanja Dru Volter na forumu čiji je domaćin bio Institut za vazduhoplovne studije "Mičel".
"Ako bi predsednik izdao naređenje da se zbog tehničkog ili geopolitičkog pitanja sistem testira, mislim da bi se to dogodilo relativno brzo", dodao je Valter.
Komentar je usledio nakon prošlonedeljnog izveštaja Vašington posta o „tekućem razgovoru“ u Beloj kući oko toga da li će biti sprovedeno prvo nuklearno testiranje od 1992. godine. Visoki zvaničnik rekao je da bi se nuklearnim testiranjem mogla poslati poruka Rusiji i Kini, te da bi moglo poslužiti kao "pregovarački čip" u razgovorima o kontroli naoružanja, što je verovatno to "geopolitičko pitanje" koje je Volter naveo. Uprkos višedecenijskom moratorijumu, testiranje nuklearne bombe tehnički ne bi bilo nezakonito prema međunarodnom pravu, jer se SAD nikada nisu trudile da ratifikuju sveobuhvatni sporazum o zabrani nuklearnih proba.
Sporazum START, glavni ugovor o kontroli nuklearnog oružja koji ograničava broj strateškog nuklearnog oružja koji SAD i Rusija mogu da imaju, ističe sledeće godine. Iako je Rusija izrazila spremnost da obnovi sporazum, čak i nudeći da stavi novije naoružanje pod ograničenja ugovora, SAD to nisu prihvatile, insistirajući na pregovorima o novom sporazumu koji bi uključivao i Kinu. Ipak, to bi dosta zakomplikovalo pregovore, s obzirom na to da je arsenal Kine desetak puta manji od SAD-a. Kina takođe ne želi da se pridruži sporazumu, ali SAD ipak to insistiraju.
Prošle nedelje, najviši američki izaslanik za kontrolu oružja Maršal Bilingsli ponovio je stav SAD-a, pozivajući Moskvu da "dovede Kinu za pregovarački sto". Dok je upozoravao na "potpunu trku u naooružanju", Bilingsli se takođe založio da SAD mogu odvesti bilo kog protivnika "u zaborav", smatrajući to "isprobanom i istinitom" strategijom. Pretnja je usledila samo nekoliko sati nakon što su SAD objavile da će se povući iz Sporazuma o otvorenom nebu s Rusijom, glavnom merom za izgradnju poverenja između dve zemlje, mada to nije odvratilo izaslanika da tvrdi da se Moskvi ne može verovati da se pridržava sporazuma.
Uprkos protivljenju javnosti u „trci u naoružanju“, američki zvaničnici i politika i dalje idu u suprotnom smeru. Dok američka administracija, kako je saopšteno, razmatra nova nuklearna testiranja, Vašington je započeo i sa naporima u nuklearnoj modernizaciji u vrednosti od 1,2 biliona dolara, dok je u februaru svoju podmornicu naoružala nuklearnim glavama.
Štaviše, revizijom nuklearne strategije iz 2018. godine značajno je snižen prag za upotrebu nuklearne bombe, navodeći čak nuklearni odgovor na sajber napad.
Stejt department smiruje napetost između Atine i Ankare! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: vostok.rs
