Devet dana u više gradova u Srbiji okupljali su se građani, a najviše ih je bilo na ulicama Beograda, gde je protiv vlasti Aleksandra Vučića protestovalo na hiljade građana. Prema nekim procenama, najmasovniji protest održan je u sredu, kada je došlo i do najvećih sukoba dela demonstranata i policije.

Iako je već posle prve večeri, Vučić odustao od osnovnog zahteva – uvođenja višednevnog policijskog časa, građani su i dalje izlazili na ulice, na kojima je policija demonstrirala brutalnost, udarala pendrecima i bacala suzavac čak i prema mirnim demonstrantima i novinarima… Sa druge strane, huligani su policiju gađali bakljama, topovskim udarima, kamenicama…

Vatreni početak

Posle učešća na protestima, skoro 200 građana je uhapšeno, među njima i oni koji nisu napadali policiju, a mnogi od njih su u rekordno kratkim rokovima osuđeni i na kazne zatvora do 60 dana. Kako je došlo do toga da protesti ispred Skupštine, koji su ocenjeni kao najozbiljniji u poslednjih osam godina, budu gotovo ugašeni za manje od 10 dana?

Politički analitičar Boban Stojanović smatra da su protesti nisu “ubijeni”, nego su samo utihnuli, do sledećeg okidača. On navodi da je jedan od razloga što su se ljudi povukli sa ulica neverovatna brutalnost policije.

“Jedan deo ljudi je zastrašen. Policija je imala zadatak da bije koga stigne i masovno hapsi demonstrante. Takođe, ne može da se očekuje da će svakog dana, pogotovo tim intenzitetom, ljudi protestovati”, kaže Stojanović.

On dodaje da je jedan od razloga za osipanje protesta podela na osnovu vrednosne orjentacije njegovih učesnika. Kako ističe, “građanisti” neće sa onima koji skandiraju “ne damo Kosovo” i koji su nasilni, a ovi drugi neće sa njima, kažu da su “manekeni” i da sedenjem ništa neće učiniti.

“LJudi su se podelili i ne shvataju da će, ako se ne ujedine, za to vreme Vučić i izdati Kosovo i ukinuti slobode. Ako smo nešto naučili, to je da mora da se nađe namanji zajednički imenitelj između onih koji imaju različite vrednosne orjentacije i različiti pristup politici. LJudi moraju da znaju da bez organizatora, političke artikulacije i jasnih zahteva neće mnogo postići”, objašnjava Stojanović.

“Vlast se prvi put uplašila građana”

Politikolog Vuk Velebiti misli da je i ovaj protest pratio identični problem kao i prethodne – nedostatak jasnog cilja i zahteva. On navodi da demonstracije na ulicama najvećih gradova u Srbiji nisu imale ogranizatora, niti nekog ko bi mogao da artikuliše taj bes građana.

“Ovi protesti su bili uspešni jer je ispunjen onaj prvi zahtev – odustajanje od uvođenja policijskog časa. Ipak, ta konferencija predsednika države na kojoj je saopšteno da će on biti uveden bila je samo povod. Nezadovoljstvo i bes građana veći su od toga i vrlo brzo možemo da očekujemo ponovni izlazak na ulice”, kaže Velebit.

On smatra da je ključno da protesti dobiju organizatora i nekog ko će preuzeti odgovornost. Budući da smo na ulicama imali veliku raznolikost demonstranata, Velebit smatra da je neophodno da se napravi organizacioni odbor protesta, u kojem će biti predstavnici stranaka, pokreta i pojedinaca različite orjentacije.

Šta dalje?

“Oni treba da se dogovore oko minimuma zajedničkih zahteva, oko kojih svi mogu da se slože i da se tako pokaže jedinstvo, a ne da se delimo na leve i desne, na one koji sede i one koji stoje”, upozorava on.

Velebiti ističe da se sada videlo da se vlast prvi put uplašila građana.

“Građani su bili besni i spremni da se sukobe. Vi ste u roku od dva sata, posle konferencije Vučića, imali građane na ulicama. Ovo je bio najautentičniji prikaz njihovog nezadovoljstva u poslednjih osam godina”, zaključuje on.

U Srbiji buknuo novi smrtonosni virus. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Nova.rs