Nacrtom sporazuma, koji za sada ima 18 stranica predviđeno je da Kina, u narednih 25 godina, uloži oko 400 milijardi dolara u energetski i druge sektore Irana. Iran bi, zauzvrat, snabdevao Kinu, najvećeg potrošača energenata na svetu (samo u prošloj godini, kineska industrija trošila je 10 miliona barela nafte dnevno), naftom po povlašćenim cenama.
„Dve drevne azijske kulture, dva partnera u sektorima trgovine, ekonomije, politike, kulture i bezbednosti, sa sličnim pogledima i mnogim obostranim bilateralnim i multilateralnim interesima, smatraće se strateškim partnerima“, stoji u uvodu sporazuma.
Sporazum Kine i Irana mogao bi da zasmeta Americi
Prema rečima jednog od najboljih poznavalaca kinesko-iranskih odnosa, nekadašnjeg dopisnika agencije Tanjug Borislava Korkodelovića, ekonomske komponente sporazuma već su dobro poznate i usaglašene između dve strane, dok će se o vojnim i bezbednosnim komponentama još razgovarati.
„U tom smislu, biće veoma interesantan novembarski sastanak, koji će bezbednosni dužnosnici dveju zemalja imati sa Rusijom“, kaže on.
Ukoliko bude usaglašen i sproveden, sporazum će imati veoma veliku stratešku važnost, dodaje sagovornik. Jedna od ključnih zemalja Bliskog istoka i zapadne Azije, Iran, nalazi se pod teškim sankcijama SAD, takođe je i žestoko pogođen pandemijom koronavirusa. Stoga se u Teheranu na potpisivanje sporazuma gleda sa velikim nadama.
Nacrt sporazuma predviđa razvoj oko stotinu infrastrukturnih projekata – brze železnice, aerodroma i podzemne železnice u gradovima; razvoj slobodnih trgovinskih u gradovima Makuu i Abadanu, kao i na ostrvu Kešm u Persijskom zalivu.
Osim toga, sporazumom se predviđa da Kina u Iranu razvija 5G mrežu, a Islamskoj republici bi na raspolaganju bio i kineski globalni sistem za pozicioniranje Baidu.
„Postoje i kritičari, naročito u iranskoj emigraciji, dok zapadni svet sporazum tumači kao dalji prodor Kine na Bliski istok, kao neka vrsta „mekog podjarmljivanja“ Irana, ključne zemlje, zemlje sa preko osamdeset miliona stanovnika, interesima Pekinga“, objašnjava Korkodelović.
Iran, kao jedna od ključnih bliskoistočnih država već ima već učvršćen uticaj u Siriji i Iraku, a sporazumom bi mogla da bude ojačana uloga tih zemalja u okviru inicijative „Pojas i put“.
Brzim prugama Teheran zaobilazi puteve SAD
Činjenica je da će Kina, ukoliko sporazum bude bio ugovoren, iz njega izvlačiti velike dobitke, ali to isto važi i za Iran, koji bi unapredio zastarelu infrastrukturu, naročito u naftnoj industriji, ali i u transportu.
„Sporazumom se predviđa da, pored ulaganja u iransku naftnu industriju, Kina uloži velika sredstva, negde 228 milijardi dolara u iransku infrastrukturu“, navodi Korkodelović i navodi primer izgradnje električne pruge koja će povezivati prestonicu Teheran sa Mašadom, drugim po veličini gradom u zemlji, a takođe Teheran sa svetim gradom Komom i Ishafanom, ali do važnog petrohemijskog središta, Tabriza na Kaspijskom moru.
Na taj način, otvoriće se put za povezivanje Irana sa centralnoazijskim republikama, Tadžikistanom, Turkmenistanom, Kazahstanom i Kirgistanom, a preko njih i sa Sinđijangom, najzapadnijom kineskom provincijom.
„Tako se izbegavaju svi putevi koje su do sada kontrolisale Sjedinjene države“, konstatuje Korkodelović.
Veoma značajna odrednica budućeg sporazuma je da će se sva plaćanja vršiti u kineskoj valuti, juanu, čime se obe zemlje uveliko odvajaju od dolara kao međunarodnog platežnog sredstva.
Plaćanje u juanima zaštitiće kineske kompanije od udara američkih sankcija, kaže Korkodelović i dodaje da će se trgovina verovatno obavljati u putem barter aranžmana.
„Iranci nisu uvek najsrećniji, a to se pokazalo i kada je trebalo da sarađuju sa Indijom, da primaju indijske rupije. Naravno velika je razlika između rupija i kineskog juana, koji je od MMF-a prihvaćen kao međunarodno sredstvo plaćanja, ali mnogi iranski poslovni ljudi su, za razliku od političara, okrenuti prema Zapadu. Tradicionalno su u velikoj meri okrenuti ka Nemačkoj. Tako da će za kineske poslovne ljude biti problem kako će se prilagođavati iranskom tržištu“, kaže Korkodelović.
Težak udarac za Trampovu politiku
Luke na iranskoj i pakistanskoj obali takođe bi mogle da budu jedan od interesantnih aspekata sporazuma, navodi Korkodelović.
„Radi se o iranskoj luci Čabahar u Iranu, koje prvo zapazila Indija i obećala velike investicije. Indija je, međutim, izgleda morala da odustane od ove investicije zbog američkih sankcija i sada se tu kao važan investitor pojavljuje Kina. Iran, po svemu sudeći želi da poveže Čabahar sa pakistanskim lukama i tu se odvija jedno veliko nadmetanje između Irana i Saudijske Arabije, Ujedinjenih arapskih emirata i, u manjoj meri, Katara. Tako da je to jedna živa, dinamična geopolitička scena“, kaže sagovornik.
O sporazumu su kineska i iranska strana počele razgovore prilikom posete kineskog lidera Si Đinpinga Teheranu 2016, a iranski predsednik Hasan Rohani odobrio ga je u junu ove godine, saznaje NJujork tajms, koji je i došao u posed dokumenta.
Na iranskoj strani ostaje da sporazum potvrdi parlament (Medžlis), ali, prema pisanju Tajmsa, još uvek nije jasno da li je kineska vlada odobrila sporazum, kao i kada će ga Peking ratifikovati.
Kada su se prošlog septembra prvi put pojavile naznake da Peking i Teheran pregovaraju o važnom dugoročnom sporazumu, kinesko ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je takve tvrdnje. Međutim, upitan o sporazumu prošle nedelje ponovo, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Žao Liđijan ostavio je otvorenom mogućnost za postizanje sporazuma.
„Kina i Iran su tradicionalni prijatelji i komunicirali su o razvoju bilateralnih odnosa. Spremni smo da sarađujemo sa Iranom kako bismo kontinuirano unapređivali praktičnu saradnju“, istakao je on.
Ono što je jasno, pišu Farnaz Fasihi i Stiven Li Majers, jeste da se radi o velikom udarcu agresivnoj politici Trampove administracije prema Teheranu, otkako je aktuelni predsednik odlučio da istupi iz nuklearnog sporazuma sa Islamskom republikom.
Gutereš nije više mogao da izdrži, udario na temelje Zapadnog sveta! Pročitajte OVDE sve detalje.
Izvor: rs. sputniknews. com
