U filijalu Mercedesa u blizini Ajfelove kule u potragu za novim automobilom po pravilu dolaze bogate mušterije. Jer, ko u Francuskoj želi da vozi takav jedan auto iz Štutgarta, sada mora još dublje da zavuče ruku u džep: od 1.1.2020. vlada je žestoko povećala takozvani ekološki porez na automobile. Primera radi, kod modela S klase, na ionako paprenu cenu treba plaća se dodatnih 20.000 evra eko-poreza.

Pre devet meseci predsednik Emanuel Makron je zamolio 150 Francuskinja i Francuza, izabranih po principu slučajnog uzorka, da izrade predloge za zaštitu klime. Pre nekoliko dana ta konvencija građana je predsedniku prosledila svoje želje: u 150 tačaka se ubrajaju i zahtevi za zabranu letova unutar zemlje, uvođenje kaucije na flaše, kao i zahtevi za porez na klimu za bogate i uvođenje ograničenja brzine vožnje na 110 kilometara na sat.  

Makron je tokom predstavljanja liste izjavio da je ograničenje brzine jedna od tri tačke koje njegova vlada neće uzeti u obzir u političkoj debati koja je upravo počela.

Zeleni vladaju u velikim gradovima

Evropska komisija je predložila nove metode pregovora sa državama Zapadnog Balkana. To je ustupak francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, ali ne rešava osnovni problem. (09.02.2020)

Koliko je veliki „zeleni talas" koji je zahvatio Francusku, pokazuju i rezultati lokalnih izbora održanih pre nedelju dana. Tradicionalno prilično slabi Zeleni, izašli su kao pobednici izbora, dok je predsednikova partija „Republika u pokretu" doživela debakl.

U Bordou, Lionu i Strazburu su kandidati Zelenih ušli u gradske većnice. Posebno prestižno mesto gradonačelnice Pariza odbranila je An Idalgo, istina socijalistkinja, ali sa temama u predizbornoj kampanji koje su u potpunosti „zelene" teme.

Ekspert za Fancusku, Henrik Utervede ne pripisuje ovaj uspeh samo zelenim temama, već i činjenici da se nakon Makronove pobede 2017. stari partijski sistem poptuno urušio.

„Zeleni pobednici su u stvari grupacije, koje veoma liče na nekadašnji Makronov pokret iz 2016/2017. Oni često nisu profesionalni političari, odnosno iskusni političari koji su u tom poslu već 20 godina. To su mahom ljudi koji dolaze iz civilnog društva, iz pokreta za zaštitu čovekove sredine, ili drugih incijativa."

On takođe kaže da je veoma moguće da se pod vođstvom Zelenih ponovo pregrupiše politička levica za koju se govorilo da je mrtva. Zelenima su, međutim, do sada nedostajale harizmatične vodeće figure u Parizu, koje bi podršku birača mogle da pretvore u uticaj na nacionalnu politiku.

Koliko će vlada biti zelena?

Žan Kasteks je od petka novi premijer Francuske. U zavisnosti od toga koga -u saglasnosti sa Jelisejskom palatom - narednih dana bude izabrao za ministra Ekologije, mogao bi da bude pokazatelj kako će se dalje u Francuskoj raditi na zaštiti čovekove sredine i klime.  Ako nova vlada krene u dalje bolne promene, a za zaštitu klime, postoji rizik od dalje podele u zemlji.

Jer, i pokret Žutih prsluka se pojavio kao odgovor na povećanje ekoloških poreza. LJudi sa malim primanjima u ruralnim predelima, bili prvi i najžešći protivnici dodatnih opterećenja. Oni su vladi u Parizu prebacivali da ignoriše njihove strahove i nevolju.

No, kada se radi o tom suštinskom problemu, do danas se ništa nije promenilo. U svakom slučaju ekspert Utervede ne može da prepozna istinsko učešće građana:

„Reč je o predsedniku koji je izgubio kontakt sa stvarnošću i kojem se s pravom prebacuje autokratski stil vladanja."

Predsednik je glavni i kriv za sve

Taj nedostatak kontakta između politike u Parizu i građana, već godinama je jedan od najvećih problema francuske politike. U Francuskoj odluke donosi predsednik, pa se onda i bes građana koncentriše na vlastodršca u Jelisejskoj palati.

Pojačano angažovanje za zaštitu klime samo bi još više produbilo ovaj problem.

„Kod nas u Nemačkoj partije su razumele da se ne treba angažovati jednostrano, ili na ekologiju ili na socijalna pitanja. Politika mora da pokušava da poveže te dve stvari. No, u Francuskoj još nije dotle stiglo," kaže stručnjak za Francusku.

To se dobro vidi u Mercedesovoj filijali u Parizu. Mnogi koji mogu samo zure kroz izloge verovano smatraju da je ispravno to što bogati za svoje luksuzne automobile moraju državi da plate kaznu u visini od 20.000 evra.

Ali, od zavlačenja državne ruke u džepove građana nije zaštićena ni srednja klasa. Jer, i za malu rusku terensku Ladu, takođe mora da se plati ekološku kaznu od 20.000 evra, a to je više nego što košta samo vozilo.

Pročitajte OVDE    kakva je to osveta Merkelove Trampu.

Izvor: Dojče Vele