Saradnja između azijskog džina i bliskoistočnih zemalja nije ni nova, međutim, ono što ovaj razvoj događaja razlikuje od ostalih je što i Kina i Iran imaju globalne i regionalne ambicije, obe su u sukobu sa Sjedinjenim Američkim Državama i u sporazumu postoji bezbednosna komponenta, piše “Forin polisti”.
Upravo ovaj vojni aspect brine SAD, baš kao i prošlogodišnje zajedničke pomorske vežbe Irana, Kine i Rusije u Indijskom okeanu i Omanskom zalivu.
Rastući uticaj Kine u Istočnoj Aziji i Africi suprotstavlja se američkim interesima a Bliski istok je novi front na kojem Peking može izazvati američku hegemoniju – ovaj put preko Irana.
Sporazum ide dalje od ekonomske sfere i međunarodnih odnosa i operiše na unutrašnjem, regionalnom i globalnom nivou. Na unutrašnjem planu, može biti ekonomska žila kucavica za Iran, spasavajući ga od posledica sankcija i obezbeđujući prodaju njegove nafte i gasa Kini. Iran može iskoristiti svoje strateške veze sa Kinom kao prednost u budućim pregovorima sa Zapadom i proširiti uticaj Kine u Persijskom zalivu.
“Forin polisi” navodi da bi iransko-kinesko strateško partnerstvo moglo ugroziti pobedu republikanaca na predsedničkim izborima u SAD – do kojih je ostalo svega tri meseca – jer njihova saradnja dokazuje da je strategija maksimalnog pritiska administracije predsednika Donalda Trampa bila neuspešna. Ne samo što nije uticala na Iran, odgurala ga je pravo u naručje Pekinga.
Dugoročno gledano, Teheran usvaja takozvanu politiku “gledanja na Istok”, kako bi ojačao svoj uticaj u regionu a potkopao američki.
Za Kinu, ovaj pakt može značiti energetsku bezbednost. Persijski zaliv snabdeva energijom više od pola Kine. I sloboda plovidbe u Zalivu je od velike važnosti za Kinu. Saudijska Arabija, američki saveznik, trenutno je glavni dobavljač sirove nafte za Kinu - njen uvoz iz kraljevstva u maju postavio je novi rekord sa 2,16 miliona barela dnevno.
I drugi arapski dobavljači nafte u regionu Persijskog zaliva bliski su saveznici SAD, pa se Kina plaši – kako trgovinski rat između dve najveće svetske sile eskalira – da će Vašington pritisnuti te zemlje i “zatvoriti slavinu”.
Kinesko-iranska saradnja neminovno će preoblikovati političku scenu u regionu u korist dve zemlje, potkopavajući dodatno američki uticaj, jer ovaj sporazum omogućava Kini da igra veću ulogu u jednom od najvažnijih regiona u svetu.
Za razliku od SAD, koje su se povukle iz nuklearnog sporazuma sa Iranom 2018, Kina je usvojila apolitični, razvojni pristup regionu, koristeći iransku moć u regionu da proširi ekonomske odnose sa obližnjim zemaljama i uspostavi bezbednost u području preko takozvanog razvojnog mira, umesto zapadnjačkog demokratskog. A to je upravo pristup koji autoritarne države Bliskog istoga pozdravljaju.
Novo strateško partnerstvo uticaće i na susedne regionu, uključujući Južnu Aziju, ukazuje “Forin polisi”, podsećajući da su Indija i Iran 2016. potpisali sporazum o investiciji u iransku luku Čabahar i izgradnju železnice od tog grada do Zahedana na istoku, te povezivanju Indije sa Avganistanom i Centralnom Azijom. Iran sada optužuje Indiju da odlaže svoje investicije pod američkim pritiskom i nastavio je sam da radi na projektu.
Iranski zvaničnici su odbili da povežu odbacivanje Indije iz projekta sa novim sporazumom sa Kinom, međutim deluje da su bliske veze NJu Delhija i Vašingtona dovele do te odluke.
Menjajući Indiju sa Kinom u tom strateškom projektu promeniće se i ravnoteža moći u Južnoj Aziji, na štetu druge najmnogoljudnije zemlje u svetu. Sada Kina ima šansu da poveže luku Čabahar sa pakistanskim Gvadarom, ključnom tačkom Inicijative Pojas i put.
Strateško partnerstvo uticaće i na rivalstvo između SAD i Kine. Iako Kina ostaje najveći trgovinski partner SAD, njihova konkurencija se zaoštrila na raznim poljima do tačke da mnogi posmatrači ukazuju da svet ulazi u novi hladni rat. Kinesko-iransko partnerstvo moglo bi i da preoblikuje bezbednosni aspekt regiona promovisanjem stabilnost putem kineskog pristupa razvojnog mira, zaključuje “Forin polisi”.
O borbenom oklopnom vozilu Lazar 3 pročitajte OVDE!
Izvor: Blic
