Najnovije

POBEDNIK NOSI SVE: Šta očekuje srpsku političku scenu u 2021. godini?

Dok se u vladajućim krugovima razmišlja o predizbornom ujedinjavanju, konkurenti iz opozicije su, čini se, još daleko od izlaska u jednoj koloni.

Skupština Srbije (Foto: Skupština Srbije)

Godina raspleta ili još jedna koju su pojeli skakavci. Pukovnik ili politički pokojnik. Takva će biti sudbina političara koji godinu pred nama moraju da iskoriste da što spremnije dočekaju redovne predsedničke i beogradske, i najverovatnije u isto vreme i parlamentarne izbore. Do aprila 2022. godine, za kada je najavljeno da će građani najkasnije izaći na birališta, vlast i opozicija spremaju različite izborne strategije. U surovoj političkoj areni pobednik nosi sve, dok je poraženi zreo za političku penziju. Dok se u redovima vlasti razmišlja i o predizbornom ujedinjavanju, opozicija je, čini se, još daleko od izlaska u jednoj izbornoj koloni.

Da bi predstojeći izbori mogli kao malo koji do sada da dovedu do ozbiljnih promena na stranačkoj sceni, kao i unutar njih samih, shvatio je lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, koji je predložio da na redovnim predsedničkim i beogradskim izborima i mogućim vanrednim parlamentarnim – u nekim scenarijima pominje se opcija da oni možda budu čak i krajem ove godine – socijalisti treba da nastupe na istoj izbornoj listi sa Srpskom naprednom strankom. Motiv u ovom potezu našao je u mogućem ujedinjenju opozicije, pa je, kaže Dačić za „Politiku”, logično da i vlast ima svoj front.

Navodi da je to njegov stav i da ne zna da li se s njim slažu predsednik Aleksandar Vučić i funkcioneri socijalista. „Predlažem da vladajuća koalicija ima jednog predsedničkog kandidata i kad to kažem uopšte ne polazim od ličnog, već govorim strateški i da izađemo na jednoj listi. Zamolio bih da se ljudi malo izdignu iznad stranačkih interesa i to govorim i za moje ljude u SPS-u i za sve druge, koji veoma često na prvu loptu reaguju dosta negativno na sve ono što govorim, pa ispadne kao da se plašim kako će SPS da prođe na izborima i da zato to predlažem”, kaže Dačić.

Da je ova ideja prihvatljiva za socijaliste, svedoči i to da i potpredsednik SPS-a Novica Tončev, koji godinama vodi rat s naprednjacima, izjasnio za ovu koaliciju. Kako podvlači za naš list, razvoj i prosperitet zemlje su najvažniji zadatak koji mora da bude ispred svih partijskih i ličnih ambicija. „Podržavam svaku odluku koju donese predsednik Dačić i siguran sam da će biti podržana i na predsedništvu stranke”, rekao je Tončev.

Potpredsednica SNS-a Zorana Mihajlović ističe da o tome da li treba naprednjaci da budu u koaliciji, i s kim, biće odlučeno na sednici predsedništva. Navodi da o Dačićevom predlogu još nisu razgovarali i da razume što se mnogima žuri da budu s SNS-om. „U našim eventualnim koalicijama moramo ozbiljno da povedemo računa koji ljudi dobijaju čast i odgovornost da u ime koalicionih partnera vode ministarstva ili javna preduzeća”, kazala je za „Politiku” Zorana Mihajlović.

Za vladajuću koaliciju je najmanje sporno koga će podržati na predsedničkim izborima, jer će to biti lider SNS-a Aleksandar Vučić. Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim LJajić za „Politiku” navodi da će ova stranka sasvim sigurno stati iza Vučića kao zajedničkog predsedničkog kandidata. Kao deo vladajuće koalicije nema dilemu po tom pitanju i tvrdi da Vučić ima najveće šanse da pobedi u prvom izbornom krugu.

„Ne vidim drugog kandidata za vladajuću koaliciju od Aleksandra Vučića. Realna varijanta je da se istovremeno s predsedničkim izborima održe parlamentarni i beogradski izbori. U toj situaciji mnogo je teže da će opozicija stati iza jednog kandidata na predsedničkim izborima i da će imati jednu listu na bilo kojim izborima. Ne kažem da teoretski to nije moguće, ali je praktično vođenje kampanje tu značajno otežano”, ističe Rasim LJajić.

Da bi Dačićev predlog bio prihvaćen potrebno je da opozicija bude ujedinjena i da ima jedinstvenu politiku, što je, po LJajićevom mišljenju, u ovom trenutku naučna fantastika. „Ne verujem u mogućnost da se ovako podeljena i razjedinjena opozicija udruži i bude na jednoj izbornoj listi. Sumnjam da to može da uradi, pogotovo što će u isto vreme biti beogradski i najverovatnije parlamentarni izbori. To bi značilo da opozicija ima jednu listu za parlamentarne i beogradske izbore i zajedničkog predsedničkog kandidata. Iskreno, teško je poverovati da nešto tako može da se dogodi”, navodi LJajić.

Politički analitičar Branko Radun za naš list navodi da postoji volja kod nekih partija u vlasti da izađu u velikoj koaliciji na izbore i sumnja da bi SPS s tom idejom izašao u javnost bez prethodnih konsultacija sa SNS-om. Konkretno, navodi da Dačić to sigurno ne bi rekao, a da o tome nije pričao s Vučićem. „Što se tiče ukrupnjavanja opozicije, tu je problem što oni nisu dosad uspevali, ne da naprave neku zajedničku izbornu listu, nego čak ni dogovor o nenapadanju. Nisu čak ni o bojkotu uspeli da se dogovore, što je niži nivo dogovora, jer to nije nikakva koalicija”, navodi Radun.

Postavlja se pitanje ko bi bio zajednički kandidat prihvatljiv svima u opoziciji i koji bi imao neke šanse na predsedničkim izborima. I tu opozicija očigledno nema odgovor. Iako je većina, bar na rečima, za zajedničko delovanje, problem nastaje kada s reči treba preći na dela. Radun navodi da je opozicija heterogena i što se pod ovim pojmom podrazumeva građanski deo javnosti koja je delom bojkotovala izbore 21. juna, ali i poneki koji su izašli. „Unutar opozicionog bloka ima raznih grupacija, od proevropskih, proruskih, od pro-NATO do anti-NATO, građanskih, nacionalnih... Objektivno, mnogo je teško da se ujedine leva i desna opozicija i izađu na jednoj listi i da se dogovore oko jednog kandidata i jednog programa. Moguće je da do izbora neko ispliva kao predsednički kandidat, ali u ovom momentu ne deluje realno da izađu na jednoj listi, iako bi to bio uslov da ostvari ozbiljniji rezultat. Čak ni beogradski izbori nisu toliki magnet da bi mogli da se objedine”, ističe Branko Radun.

Navodi da među opozicijom ima dosta sujeta, ali i ozbiljnih razlika u stavovima. Ima i dosta pogrešnih procena ko i koliko vredi. „Svako sebe precenjuje u tome koliko ima akcija u opozicionom zajedničkom poduhvatu, i ono što je delovalo da će biti neki dogovor, vrlo brzo se raspadalo. Vidimo to u slučaju bojkota. Na osnovu svega toga ne vidi se ko može da nametne sebe, ne samo kao kandidata za predsednika republike, već i nekoga ko ima ozbiljne političke stavove”, kaže Radun.

Podseća da su neki političari dobrim delom potrošeni, jer su se pokazali kao neuspešni dok su bili na vlasti, a neki drugi nisu afirmisani. I pita, šta bi bio zajednički imenitelj heterogene opozicije. „Možda bi neka ličnost mogla da ih objedini, ali ona bi morala da dođe odnekud izvan opozicionih redova. Da se našalim, spas za opoziciju bi bio da Novak Đoković odluči da se povuče iz profesionalnog tenisa i da hoće da se kandiduje za predsednika. Dakle, potrebna im je ličnost koja je nesporna, nije konfliktna, uz to popularna i poznata sama po sebi i ima podršku javnosti i bez podrške opozicije ”, pravi foto-robota opozicionog predsedničkog kandidata Radun.

Ni izvršnom direktoru Cesida Bojanu Klačaru se ne čini realnim da opozicija može da ima objedinjen nastup, jer bi to značilo da su se u njihovim redovima desile tektonske promene među opozicionim strankama za koje danas vidimo da ne idu u pravcu saradnje. „Moje mišljenje je da je realnije da će SPS stati iza Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima, a čini mi se da je bolja varijanta da na parlamentarnim izborima izađu odvojeno. Saradnja SNS-a i SPS-a može da formira jedinstven blok, ali to može da utiče i na eventualni odliv nekih nezadovoljnih SPS glasača. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da u koaliciji sa Jedinstvenom Srbije Dragana Markovića Palme sasvim sigurno prelaze cenzus i gotovo nema istraživanja gde se oni nalaze ispod deset odsto podrške građana”, kaže za „Politiku” Bojan Klačar.

Jeremić za jedinstvo opozicije, Obradović za najbolji rezultat

U opoziciji je došlo do ozbiljne podele i veliko je pitanje da li je moguće da se kao u Mađarskoj protivnici režima nađu na jednoj izbornoj listi. Lider Narodne stranke Vuk Jeremić kaže da se njegova partija od osnivanja zalaže za jedinstvo svih koji se istinski zalažu za promene u Srbiji. Za naš list navodi da su u više navrata stavljali svoje stranačke interese u drugi plan u ime viših ciljeva. „Poneli smo najveći teret Đilasove kampanje u Beogradu 2018, uložili ogromnu energiju u Savez za Srbiju, davali logistiku protestima ’Jedan od pet miliona’, bili jedini koji su izgarali u terenskoj kampanji za bojkot i pristali da budemo osnivači Udružene opozicije Srbije uprkos tome što smo od partnera doživeli težak udarac ispod pojasa preko bivšeg potpredsednika Nikole Jovanovića i njegovih sledbenika. Od toga nećemo odustati ni u budućnosti – zalagaćemo se za zajedništvo onih koji su se principijelno odlučili za bojkot lažnih izbora, žrtvovali privilegije i time pokazali da u politici nisu ipak svi isti”, kaže Vuk Jeremić.

A predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović kaže da opozicija treba na sledeće izbore da izađe u onom broju kolona koji će doneti najbolji rezultat, odnosno sačuvati svaki opozicioni glas da ne ostane ispod cenzusa i u zbiru doneti pobedu nad vlašću. „Procenićemo da li je to jedna, dve ili – kao u Crnoj Gori – tri kolone. Trenutno je važnije pitanje kada počinje dijalog između vlasti i opozicije, koji je jedini način da mirno izađemo iz ove političke krize, kao i šta će biti garancije da će uslovi za slobodne i poštene izbore zaista biti omogućeni”, kaže za naš list Obradović.

Važna uloga SPAS-a na beogradskim izborima

Da li će vladajuća koalicija izaći u jednoj koloni, zavisi od procene Aleksandra Vučića koja će kao i uvek biti bazirana na velikom broju istraživanja javnog mnjenja. Bojan Klačar navodi da ako ona pokažu da je najbolje da se ujedine, onda nema dileme da će ići zajedno. „Ja ovu vladu vidim kao dogovor strateškog nastupa na sledećim izborima SNS-a, SPS-a i SPAS-a, koji će imati sinhronizovane akcije. Ostaje veliko pitanje izbora u Beogradu, gde za SNS mnogo veću težinu ima Aleksandar Šapić, nego SPS. Meni se čini da će SPAS igrati veoma važnu ulogu u beogradskim izborima kako bi umanjio šansu opozicije za dobar rezultat”, zaključuje Bojan Klačar.

Zašto reforme ne vode ka članstvu u EU, saznajte OVDE.

Izvor: Politika

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS