Piše: Dr Ivan Pajović
U pripremljenom materijalu se kaže: „Ciljevi naučnoistraživačkog rada su: razrada predloga, preporuka i potreba za naprednim tehnologijama, elementima i sistemima raketno-kosmičke tehnike koja može obezbediti pouzdanu realizaciju pilotiranih letova na Mesec (tj. letova sa ljudskom posadom), rad kosmonauta u Mesečevoj orbiti i na njegovoj površini, sa osvrtom na rešavanje medicinsko-bioloških problema”.
„Roskosmos” je objavio u zvaničnim dokumentima da će Rusija koristiti raketu „Angara” (a ne supertešku raketu „Jenisej”, kako se to ranije očekivalo) i mali transportni brod za prvi pilotirani let na Mesec. Rogozin je o ovom govorio i na svom Fejsbuk nalogu decembra 2020. godine. Po njegovim rečima, superteška raketa biće konstruisana na osnovu potpuno novih tehničkih rešenja. „Roskosmos” će uputiti kosmički brod sa kosmonautima na let oko Meseca do 2028. godine, a prvu rusku ekspediciju sa ljudskom posadom koja će se iskrcati na Mesečevu površinu do 2030. godine.
Osim toga, u dokumentu se govori o projektu Ruske orbitalne službene stanice (ROSS), koja bi trebala da zameni postojeću Međunarodnu svemirsku stanicu. Prema materijalima sa sajta državnih nabavki, biće razrađeni projekti taktičko-tehničkih zadataka stanice i njoj pripadajućih modula: baznog bloka (koji će biti lansiran transportnom raketom „Sojuz 5”, kako prenose RIA Novosti), slobodnoleteći i transformišući moduli (koji će biti lansirani raketama „Sojuz 2”), laboratorijski modul i transformativni čvorni modul (koji će biti lansirani raketama „Angara A-5”).
Rogozin izjavljuje da će Rusija započeti razvoj potpuno samostalne orbitalne stanice u kosmosu već za četiri do pet godina. Nova orbitalna stanica bi trebalo da se kardinalno razlikuje od svega što je do sada napravljeno i obezbedila bi Rusiji kontrolu nad kosmičkim prostorom.
Rogozin je pozvao i privatne investitore da ulože novac u izgradnju stalne baze na Mesecu i svih pripadajućih modula. On je naglasio da je planirano lansiranje automatizovane stanice „Luna-25” sa kosmodroma „Vostočnij”, što bi trebalo biti ostvareno najkasnije do maja 2022. godine. „A kasnije, kao što se može očekivati, mi ćemo projekat nadograđivati, uvećavati obim istraživanja Meseca s početka automatizovanim aparatima, a potom programima sa pilotiranim letelicama, ljudskom posadom”, rekao je Rogozin.
U planu je i razrada projekta malog lunarnog uzletno-sletnog broda, namenjenog za iskrcavanje kosmonauta na površinu Meseca. U intervjuu za RIA Novosti avgusta 2020. godine Rogozin je saopštio da je bez tog projekta iskrcavanje nemoguće. Predviđeno je i projektovanje novog skafandera namenjenog za rad na Mesecu i izrada njegove eksperimentalne makete, zatim sredstava zaštite zdravlja kosmonauta, modela lunohoda („lunomobila”), modula za preživljavanje, energetskog modula lunarne baze i broda za dostavu tereta na Mesec.
Projekat je podeljen na radne delove i prvi rezultati očekuju se već 2022. godine, a kompletan program planira se da bude završen do sredine novembra 2025. godine.
Sve rečeno ulazilo je u projekat „Federalnog kosmičkog programa 2016—2025”, ali se od njega odustalo 2016. godine.
Da li je ovo realnost ili tek propaganda, videće se uskoro.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Prošlu kolumnu Ivana Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
