Najnovije

REFORMISANA ISTORIJA U ŠKOLAMA: Kritika novog programa nastave

Budući predavači i istoričari sa niškog Filozofskog fakulteta i Saveza studenata ove obrazovne ustanove podsećaju da nastava utiče na formiranje istorijske svesti, koja je suštinski bitna za društvenu i nacionalnu svest mladih kod nas.

Škola (Foto: Pixabay)

Podstaknuti pisanjem „Politike” o peticiji akademika LJubodraga Dimića i šest nastavnika kojom se traži hitno ukidanje reformisanih programa nastave istorije u gimnazijama i srednjim stručnim školama, oglasili su se i studenti departmana za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Pridružilo im se predsedništvo Saveza studenata Filozofskog fakulteta, na čelu s predsednikom Stefanom Nikolićem. U saopštenju koje su dostavili našoj redakciji oni ističu da kao studenti istorije, budući profesionalni istoričari i predavači u prosvetnom sistemu žele javno da izraze duboko nezadovoljstvo pomenutom reformom, njenom strukturom i sadržajem, kao i načinom na koji je ona doneta.

Niški studenti nastavu istorije smatraju najznačajnijim i nezamenljivim činiocem formiranja istorijske svesti, koja je suštinski bitna za društvenu i nacionalnu svest mladih u zemlji. Ističu da plan i program nastave istorije ne može da se donosi bez ozbiljno pripremljene, temeljne i sveobuhvatne javne diskusije koja bi uključila sve kvalifikovane i kredibilne činioce. Naglašavaju da je to kod aktuelne reforme izostalo. Kažu da se javnosti jedino predočavaju pojedinačna, sasvim netransparentna i nerelevantna istraživanja u obliku anketa, koja pritom dopiru do ograničenog broja građana.

Studenti istorije upozoravaju da su struktura i sadržaj same reforme štetni po kvalitet nastavnog procesa. Razloge za ovakvu tvrdnju pronalaze u više činjenica formulisanih u šest tačaka. U prvoj odmah primećuju da nije dobro što reformisani plan i program olako i štetno odbacuje višedecenijsko iskustvo primene hronološko-tematskog principa nastave istorije, zamenjujući ga isključivo tematskim. Kažu da je to uvođenje nečeg potpuno novog, neproverenog i nepredvidivog.

„Pod dva” studenti kritikuju tematski princip zbog svoje zahtevnosti, opštosti, haotične razbacanosti sadržaja smatraju neadekvatnim rešenjem koje se ne primenjuje ni u istorijskoj nastavi na visokoškolskim ustanovama jer onima koji tek saznaju ne može da pruži jasnu i potpuno razumljivu sliku uzročno-posledične povezanosti događaja.

Treća zamerka studenata istorije je struktura sadržaja novoobjavljenih udžbenika, prema novom planu i programu, i više je, kažu, nego nedosledna logičnom redosledu istorijskog procesa. Objašnjenje ministarstva da je nastavnicima data sloboda izbora redosleda tema je, ističu, neadekvatno jer se onda zaista postavlja pitanje da li je opravdano objavljivati nove udžbenike. Takođe, postavljaju i pitanje kako će se neiskusni srednjoškolci, sa slabo razvijenim metodama učenja, snaći u svemu tome.

Ako je reformom data potpuna sloboda nastavnicima da izaberu kojim će redosledom predavati lekcije, studenti onda postavljaju pitanje ujednačenosti kvaliteta nastave istorije na nivou čitave države. Prebacivanje dela gradiva iz trećeg razreda gimnazije društveno-jezičkog smera u drugi razred i iz sedmog razreda osnovne škole u šesti umnogome šteti kvalitetu obrade gradiva ranije određenog za te razrede. Smatraju da se time znatno skraćuje fond časova namenjenih za obradu izuzetno značajnog srednjovekovnog opšteg, ali i nacionalnog istorijskog perioda, što će nepovoljno uticati na ishod, to jest đačko znanje.

Studentima smeta i poprilično smanjivanje fonda časova obavezne nastave istorije u srednjim stručnim školama i kažu da je izlišno i govoriti kakva se šteta nanosi njihovim učenicima. Naročito, kažu, imajući u vidu tendencije da im se obavezna nastava istorije smanji na jednu školsku godinu ili čak svede na izborni predmet, što praktično znači njeno ukidanje u tim školama.

Niški studenti smatraju da sadašnji plan i program srednjoškolske istorije ne rešava postojeće probleme, već ih produbljuje i nameće nove, nerešive. Kažu da su vođeni samo jednim ciljem, da se reforma nastave istorije osmisli opsežnim, temeljnim i transparentnim javnim dijalogom na koji pozivaju sve one koji su deo istorijskog naučnoobrazovnog procesa, poput samih nastavnika u školama.

– Javno pozivamo i ostale studente istorije državnih univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Prištini, na kojima je, takođe, podjednaka odgovornost, kao i breme budućnosti, da nam se sa osećajem građanske slobode pridruže i svesrdno pomognu u granicama svojih mogućnosti. Da se naši zajednički napori mnogostruko umnože zarad boljitka naše profesije i napretka čitavog društva, kog nema bez visokokvalitetne istorijske svesti njegovih građana, za koju ćemo biti odgovorni i mi – apeluje više od 50 potpisanih akademaca na čelu s predsednikom Saveza studenata Filozofskog fakulteta u Nišu.

Prilog o Oktobarskoj revoluciji možete da pogledate OVDE.

Izvor: Politika

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA