Ovo je rad dva visoka stručnjaka, Eme Asšford i Metjua Berouza, objavljen pre nekoliko dana na veb stranici Atlantskog saveta. U članku se kaže da Vašington „ne bi trebalo da obraća previše pažnje na temu zaštite ljudskih prava u odnosima sa Moskvom“. Autori takođe veruju da „demokratizacija u Rusiji neće nužno igrati na ruku američkim spoljnopolitičkim interesima“.
Nakon objavljivanja „proruskog“ materijala, radnici i istraživači analitičkog centra dali su izjavu da članak „nije postigao svoj cilj“ i izrazili neslaganje sa zaključcima koji su u njemu izneti.
„NJihov članak zasnovan je na lažnoj pretpostavci da su ljudska prava i nacionalni interesi potpuno nezavisni jedni od drugih i da su problemi ljudskih prava bili i ostali u središtu američke politike prema Rusiji“, navodi se u izjavi.
Potpisnik dokumenta, u intervjuu za Politiko, rekao je da je materijal mogao da bude sastavljen pod uticajem donacija toj organizaciji milijardera Čarlsa Koha, koji se zalaže za manje aktivnu američku intervenciju u poslovima drugih zemalja. Drugi izvor se nije složio sa ovom izjavom, nazvavši je nečuvenom jer Atlantski savet, rekao je, ne prihvata donacije koje zahtevaju zavisnu analitiku.
Jedan od istraživača te organizacije takođe je za Politiko rekao da bi članak njegovih kolega mogao „da podrije kredibilitet nekih materijala koje je o ruskom pitanju objavio Atlantski savet.
O krahu Turske pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
