Nekoliko razloga je za to, navodi Ekonomist. Prvi je da zvanične statistike u mnogim zemljama isključuju žrtve koje pre smrti nisu testirane na koronu, što može da bude veliki broj u mestima gde se ne testira mnogo.
Drugi razlog je što bolnice i birokratija danima, čak i nedeljama ne procesuiraju smrtovnice, zbog čega dolazi do zastoja u podacima. A treći razlog je što je pandemija otežala lekarima lečenje pacijenata sa drugim simptomima i obeshrabrila ljude da odlaze u bolnice iz straha da se ne zaraze što je indirektno moglo da izazove skok broja umrlih od drugih bolesti osim korone.
Jedan način da se pobroje ovi metodološki problemi je upotreba mere poznate kao “prekomerna smrt”: uzima se broj ljudi koji umiru od bilo kog drugog razloga i poredi se sa istorijskim prosekom poslednjih godina. Ekonomist je koristio statističke modele kako bi predvideli broj smrti koji bi svaka zemlja da je situacija “normalna” registrovala 2020. godine.
Na listi 50 zemalja sa “prekomernim smrtima”, Srbija je na sedmom mestu, posle Perua, Rusije, Severne Makedonije, Bugarske, Litvanije i Meksika.
U periodu od 1. aprila 2020. do 31. marta 2021. godine od korone je u Srbiji umrlo 4000 ljudi dok broj “prekomernih smrti” iznosi 17.090. Na 100.000 ljudi taj broj “prekomernih smrti” iznosi 247.
Ekonomist navodi da tabela pokazuje da je u većini mesta broj “prekomernih smrti” u poređenju sa očekivanim veći od broja kovid žrtava koje su vlade prijavile.
Ako se ne desi čudo, mere će morati da se produže. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: nova.rs
