Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) donosi članak pod naslovom „Da li Vučić hoće da uhapsi svog ministra?" u kojem prvo opisuje koliko je Aleksandar Vučić uspeo da proširi i učvrst vlast - svoju i svoje stranke. „I s obzirom da u zemlji nema ozbiljnih protivnika - čini se da se pobednici nalaze u sve žešćem sukobu - unutar svojih redova."

„Kao ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović je dugo bio verni Vučićev sledbenik. Stefanović je polltički preživeo - aferu oko delimično plagirane doktorske teze, sumnjivih poslova njegovog oca (koji je u međuvremenu umro od kovida) sa oružjem na štetu države ili uloge policije u ilegalnom noćnom rušenju zgrada u centru Beograda - i zbog njegove odanosti stvarnom vladaru zemlje, odanosti koja se činila istinskom" piše Mihael Martns i nastavlja:

„Ali to je prošlost. Dok spolja i dalje vlada mir i Vučić izričito hvali svog bivšeg Sputnjika, predsednik i ministar se bore iza kulisa. Televizijske stanice i novine, koje su uvek na liniji sa predsednikom, Stefanovića nedeljama prikazuju kao izdajnika ili zločinca koji je podržavao mafiju i planirao svrgavanje ili čak ubistvo šefa države. Ia krugova oko predsednika kaže se da je Stefanović iza Vučićevih leđa počeo da kontaktira sa stranim ambasadama u Beogradu i širi izmišljeni inkriminišući materijal protiv njega i njegove porodice."

Autor prenosi: „Stefanović je tvrdio da Vučićev najstariji sin sarađuje sa kriminalcima iz društva fudbalskih huligana. Doduše, zaista postoje snimci sa stadiona na kojima se vidi sin sa muškarcima iz tog društva. Ali priča o tome kako su nastale ove slike potpuno je drugačija, tvrde zagovornici šefa države. Kriminalci su pravili selfieje sa predsednikovim sinom po uputstvu Stefanovića, koji je već dugo planirao da takvim slikama izvrši pritisak na oca. To, međutim, ne zvuči previše uverljivo, jer neke slike već dugo kruže u javnosti, ali ih predsednik nije osudio kada su se pojavile."

Zamke za Vučića?

„Dobro upućene Vučićeve pristalice, međutim, insistiraju na tome da Stefanović najmanje dve godine predsedniku postavlja zamke. Kada je policija nedaleko od Beograda otkrila ilegalnu plantažu marihuane, Stefanović je uhapšenog vlasnika uverio da neće biti kažnjen ako izjavi da je u kontaktu sa Vučićem i njegovim bratom Andrejem. Tačno je da je Vučić jednom sreo vlasnika plantaže droge, ali, to je bio kratki susret u Moskvi koji nije inicirao predsednički aparat", piše u članku.

Tu su i sledeći redovi: „Tajna služba je Vučića pre dve godine upozorila na Stefanovića i pružila mu dokaze, ali on na to nije reagovao. To se promenilo tek u januaru 2020. Od tada, predsednik zna da je najmanje 1572 njegovih telefonskih poziva ilegalno prisluškivano, ukupno više od šezdeset sati. Ali kopije snimaka sada su preko tajne službe dospele i u predsedničku palatu. Evaluacija razgovora otkrila je ono što se ionako znalo od početka: predsednik nije ništa skrivio.

Ali, ako je zaista izvršio zaveru protiv šefa države, zašto onda Stefanović nije smenjen sa trenutne funkcije ministra odbrane? Odgovor je da Ministarstvo unutrašnjih poslova trenutno prikuplja dokaze za tužilaštvo koji mogu da opravdaju optužnicu. To je obiman posao, jer Stefanović uglavnom nije radio sam, već je to prosleđivao, između ostalog i svojoj bivšoj državnoj sekretarki Dijani Hrkalović."

FAZ piše da „I nju nedeljama napadaju srpski mediji verni vladi - kaže se da je ona bila veza između organizovanog kriminala i ministarstva. Takođe javljaju da se priprema paket dokumenata koji će javnosti i javnom tužiocu pružiti sveobuhvatnu sliku Stefanovića i njegovih kontakata sa podzemljem. (…) Materijal će biti predat javnom tužiocu za nekoliko nedelja."

Razmena „vatre"

Martnes navodi da se „iz okruženja bivšeg ministra unutrašnjih poslova naravno mogu čuti drugačije stvari." Pa tako prenosi da oni kažu kako „Vučića nisu prisluškivali, već telefonske pozive kriminalaca - i tada se začudili da im je Vučić stalno bio sagovornik."

„To je glupost, može se čuti u okruženju predsednika. Da je tako osetljiv materijal zaista postojao, Stefanović bi ga već odavno lansirao, pogotovo što je u kontaktu sa novinarima koji su notorno kritični prema vladi, tvrdi se", piše FAZ.

Autor primećuje da je „s obzirom na totalnu bezbojnost ministra" teško pomsiliti „da je Stefanović stvarno verovao da može da svrgne predsednika, koji vuče sve konce, i sam preuzme vlast, kao što to navodno znaju pojedini krugovi u Beogradu." „Za sada je sigurno samo da obe strane u ovom sukobu tvrde da imaju inkriminišući materijal o protivniku. Šta je blef, a šta istina, još se ne može proceniti. Pa ni to da li je sukob na kraju samo igra - da bi se odvratilo od drugih stvari", piše Martnes

„Kada bi zaista došlo do otvorene borbe za vlast, skoro da nema sumnje da bi pobednik bio Vučić. Šef je vladajuće stranke, kontroliše većinu masovnih medija i državnih institucija. Kako stvari stoje, Stefanović ne bi imao šanse protiv predsednika. Osim ako ministar zaista nije imao audio ili video materijal o Vučićevoj umešanosti u mračne mahinacije koje bi mogle da privuku pažnju i van Srbije. Do sada se ništa takvo nije videlo", zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.

O sledećim koracima Dritana Abazovića pročitajte OVDE.

Izvor: Dojče Vele