Najnovije

DAČIĆ OTKRIO MRAČNU TAJNU: Skupština je ukleta, sagrađena na groblju

Zidate u Srbiji, no Srbljima neće služiti za vek, prorekla je 1907. čuvena beogradska gatara Spasenija Cana Jovanović na dan kada je počela gradnja zdanja današnje Narodne skupštine i time utemeljila prokletstvo, koje je, kažu oni koji u to veruju, trajalo 100 godina.

Dačić (Foto: Jutjub)

Navodno, zgrada je ukleta iz više razloga, a glavni su što je podignuta na mestu drevnog rimskog groblja, što je uznemirilo duše pokojnika, a svojevremeno su tu, na današnjem platou ispred parlamenta, bili i turska džamija, odnosno tursko groblje. Zla kob, kaže dalje predanje, stigla je trojicu kraljeva (Petra I, Aleksandra i Petra II), kao i mnoge druge čije su sudbine na ovaj ili onaj način bile povezane s ovim zdanjem.

Priču koju je godinama beogradska čaršija pronosila od usta do usta i s kolena na koleno otkrio je Ivica Dačić, lider SPS, koji trenutno šefuje srpskim parlamentom.

- Sam kralj Petar I je govorio da gradnja na mestu gde je nekad bilo groblje može imati fatalne posledice i da on otvaranje zdanja, možda, neće ni dočekati (i nije dočekao, prim. aut.) - ispričao je Dačić gostujući na TV Hepi, u emisiji "Ćirilica", kod Milomira Marića.

Ali, krenimo od početka...

Reči proročice Cane 1907. preneli su svi tadašnji beogradski listovi. Najveći tekst objavila je Politika, pokrenuta tri godine ranije.

Nalazi arheologa

Odluku da baš na ovom mestu digne zgradu parlamenta doneo je kralj Petar I Karađorđević. Mesto nije odabrao slučajno jer je tu bila Batal džamije, kod koje je 1830. održan prvi srpski narodni sabor, kada je pročitan sultanov hatišerif o delimičnoj autonomiji Srbije. Legenda kaže da je tobdžija njegovog dede Karađorđa, prilikom napada na Beograd, prvo srušio minaret na Batal džamiji, koja je slovila za najveću posle Aja Sofije. Besni zbog rušenja minareta, Turci su prokleli Srbe i sve što na tom mestu sagrade.

Tu oko džamije bilo je i muslimansko groblje, nastalo na ostacima nekadašnjeg počivališta rimskih vojnika koji su uz Smederevski drum (duž celog Bulevara kralja Aleksandra i Tašmajdana sve do Terazija) sahranjivani od II do IV veka, što su potvrdila i arheološka istraživanja.

Pozivajući se upravo na ove podatke, Cana je kralju poručila da se mane ćorava posla. Sličan stav imao je i glavni arhitekta Jovan Ilkić, čije se ime, uz kraljevo i mitropolita Dimitrija, našlo na pergamentu položenom u temelje parlamenta. Ipak, verujući u prvi mah (kasnije se predomislio) da je reč o bapskoj gluposti, kralj je u čast 20. rođendana svog sina Đorđa 27. avgusta 1907. položio kamen temeljac, udarivši, pritom, tri puta srebrnim čekićem po njemu.

Dan nakon početka radova vidovita Cana izrekla je još jedno crno proročanstvo: "Neće dobro da se svrši, zidate na zavezanom mestu. Đorđe neće videti krunu na glavi, a ni onaj ko dođe nakon Petra neće dočekati kraj ovom zidaniju."

Da li zbog njenih zlokobnih reči ili nečeg drugog, tek kralj Petar I je naprasno usporio radove, pa se zgrada gradila kao Skadar na Bojani, punih 30 godina. Objašnjenje može da bude da se zidalo u turbulentno istorijsko vreme, koje su obeležila tri rata - dva balkanska i Prvi svetski. Međutim, Canino proročanstvo se ispunilo - kralj Petar I, mitropolit Dimitrije i arhitekta Ilkić, umrli su po završetku Velikog rata, a krunu je, umesto Đorđa, nasledio njegov godinu dana mlađi brat Aleksandar.

Ubrzavanje radova

Stvaranjem Kraljevine SHS, a potom i Jugoslavije, Aleksandar I Karađorđević je rešio da ubrza radove. I njemu je Cana ponovila da živ neće dočekati kraj izgradnje. I nije, ubijen je u atentatu u Marselju 9. oktobra 1934. Radove je, prema ranijem kraljevom nalogu, preuzeo ruski arhitekta Nikolaj Krasnov i sve završio u roku od dve godine. Zgrada parlamenta je osveštana 18. oktobra 1936, a samo dan kasnije u klupe su zaseli poslanici Kraljevine Jugoslavije. Usledio je Drugi svetski rat, pa raspad bivše Jugoslavije i za sto godina nastalo je i nestalo čak sedam država, a sama zgrada bila je zapaljena tokom demonstracija 5. oktobra 2000. Srbi su se u ovo zdanje konačno vratili 3. jula 2006, kada je postala Dom Narodne skupštine Republike Srbije.

Ako je verovati vidovitoj Cani, prokletstvo dugo ceo vek isteklo je 13 meseci kasnije, u avgustu 2007, tačno 100 godina nakon početka gradnje.

NJih je stigla zla kob

* Kralj Petar I

Umro 1921, ne dočekavši kraj radova

* Princ Đorđe, sin Petra I

Prestolonaslednik koji je morao da abdicira u korist brata Aleksandra nakon što je smrtno ranio slugu na dvoru. Sve se događa 1909, samo dve godine nakon početka gradnje zgrade Skupštine (kamen temeljac položen na dan njegovog 20. rođendana, baš u tu čast)

* Kralj Aleksandar

Ubijen 1934. Ni on nije dočekao kraj radova

* Kralj Petar II

Stiglo ga porodično prokletstvo, morao da ode iz zemlje kada je počeo Drugi svetski rat, da se u nju nikad ne vrati. Vladao je samo 19 dana jer je u vreme atentata na oca bio maloletan, pa je upravljanje preuzelo namesništvo s knezom Pavlom na čelu.

Razlozi za prokletstvo

1. Zdanje podignuto na mestu starog rimskog groblja

2. Na mestu današnjeg platoa, ispred zgrade, bila velika džamija, u to vreme najveća posle Aja Sofije, a oko nje tursko groblje. Jedan od Karađorđevih ustanika ispalio đule iz topa i srušio minaret.

Ubistvo, samoubistvo, vatra

U junskim demonstracijama 1993. ispred Skupštine poginuo je policajac Milorad Nikolić. Devet godina kasnije na stepenicama parlamenta je sebi u glavu pucao tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković. Umro je dva dana kasnije. Zgrada je zapaljena i opljačkana 2000, tokom petooktobarskih promena.

Ko je bila vidovita Cana

Spasenija Jovanović (1848-1926), poznatija kao vidovita Cana, živela je u prizemljuši na Dorćolu. Legenda kaže da je još kao devojka postala vidovita kada je jedne zime spasla sigurne smrti više ljudi, odvrativši ih od vožnje skelom po ustalasanom Dunavu. Neki je nisu poslušali, skela se prevrnula i smrt je u talasima zadesila osmoro ljudi. Bila je miljenica čaršije i ceo život je živela od gatanja i proricanja sudbine. O njenom proricanju pisale su stalno novine, pa je Cana na neki način bila prva medijska zvezda Beograda između dva rata.

Ideja s kraja 19. veka

Angelina Banković, viši kustos u Muzeju grada Beograda, objašnjava da ideja o izgradnji monumentalnog zdanja Skupštine potiče s kraja 19. veka. Pre toga se Skupština nalazila u maloj, neuglednoj zgradi u Ulici kraljice Natalije, na mestu nekadašnjeg bioskopa "Odeon".

- Ilkićev projekat se donekle oslanjao na projekat čuvenog arhitekte Konstantina A. Jovanovića iz 1890, zbog čega je ovaj drugi bio izuzetno ljut. Navodno je na jednoj razglednici, na kojoj je bila fotografija makete Skupštine, Jovanović napisao: "Potpuno upropašćen moj projekat od strane sasvim nesposobnog Ilkića, šefa arhitektonskog odeljenja srpskog ministarstva građevina" - ispričala je za naš list Bankovićeva.

Hronologija gradnje

- 1892. urađen prvi projekat, ali se odustalo zbog nedostatka para. Uradio ga je čuveni arhitekta Konstantin A. Jovanović (autor zgrade Narodne banke Srbije)

- novi projekat uradio je arhitekta Jovan Ilkić

- 27. avgusta 1907. postavljen kamen temeljac

- gradnja, maltene, i nije počela zbog nedostatka para, planovi izgubljeni tokom Prvog svetskog rata

- 1917. izmena projekta, uradio je Pavle Ilkić, sin Jovana Ilkića, koji je umro nekoliko meseci ranije

- radovi nastavljeni 1920, pa obustavljeni godinu dana kasnije, kada je umro kralj Petar I

- 1926. radovi nastavljeni, pa opet obustavljeni po nalogu kralja Aleksandra I

- 1934, nekoliko meseci pre ubistva, kralj Aleksandar je angažovao za glavnog projektanta Nikolu Krasnova, koji je pobegao iz Rusije posle Oktobarske revolucije

- 19. oktobra 1936. zgrada Skupštine je osveštana, a dan kasnije u njoj je održana i prva sednica novog saziva tadašnje Kraljevine Jugoslavije.

Ruske trupe na ukrajinskoj granici spremne da brane zemlju u slučaju rata. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Srpski Telegraf

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS