Prema njegovim navodima, "non-pejper" slovenačkog premijera Janeza Janše nije jedini, za Brisel je otišlo nekoliko takozvanih "non-pejpera" o regionu - radi se o nezvaničnim dokumentima, sačinjenim da testiraju političke predloge, kako ističe Švarc-Šiling.
Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman predstavio je krajem marta u Briselu dokument koji su potpisale Slovenija, Mađarska, Bugarska, Grčka i Kipar, a kojim Hrvatska želi uglavnom da "pomogne" BiH na putu u EU, dodaje bivši visoki predstavnik u BiH.
Tim papirom hrvatska vladajuća HDZ podržava napore sestrinske stranke HDZ BiH da promeni izborni zakon, tako da se, po oceni Švarc-Šilinga, na prvi pogled ne prepoznaje da bi promene zakona otvorile put stvaranju trećeg entiteta u BiH i u konačnici, njegovom pripajanju Hrvatskoj.
On navodi da je član Predsedništva BiH Željko Komšić - bosanski Hrvat koga HDZ u BiH i Hrvatskoj ne prihvata - poslao sopstveni papir kao odgovor početkom aprila, u kome je je ukazao na "nejasnu politiku EU, koja je pod snažnim uticajem Hrvatske i tamošnje vladajuće stranke HDZ, kao i nedostatak neutralnosti delegacije Evropske unije u BiH", dodaje bivši visoki predstavnik u BiH.
Švarc-Šiling.ukazuje da je Komšić u tom non-pejperu ukazao i na navodno mešanje Srbije i Hrvatske u unutrašnje stvari BiH kao i na pritisak Rusije zbog aspiracija BiH za ulazak u NATO, piše bivši visoki predstavnik u BiH.
Šiling za Janšin "non-pejper", tvrdi da predviđa pre svega nastavak nacionalističke politike Srbije i hrvatske HDZ prema BiH i apostrofira da je, prema nekim informacijama, deo dokumenta napisan čak u Budimpešti, ali u Briselu ga nazivaju "slovenačkim papirom", dodao je on.
U tekstu Švarc Šilinga ne komentariše deo non-pejpera koji se odnosi na predlog o pripajanju Kosova Albaniju , ali tvrdi da je jasno da su ideje s kraja osamdesetih koje su izražavali Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i danas, itekako, žive.
Prof. dr Kristijan Švarc-Šiling bio je od 1982. do 1992. ministar za poštu i telekomunikacije u vladi kancelara Helmuta Kola.
Iz protesta prema suzdržanosti nemačke vlade tokom rata u BiH podneo je ostavku.
Deset godina bio je međunarodni posrednik za BiH, a u periodu 2006-2007. obavljao je funkciju Visokog predstavnika u BiH.
Šta je izraelski stručnjak za islamski radikalizam rekao o početku rata u BiH, pročitajte OVDE.
Izvor: Tanjug
