U odnosima Jermenije, Azerbejdžana, Rusije i Turske oko rata u Nagorno-Karabahu pojavio se novi momenat koji može da zakomplikuje međusobne odnose posle teško stečenog mira i dovede zvaničnu Moskvu u neprijatnu situaciju. Februarska izjava jermenskog premijera Nikola Pašinjana da se ruske rakete „iskander” nisu pokazale kao efikasne i da je eksplodiralo samo oko 10 odsto njih – dobila je obrt. Azerbejdžan je pre nekoliko dana prikazao delove dve eksplodirane rakete, nađene u gradu Šuši, i to rakete unapređene varijante „iskander M”, koje koristi ruska vojska i koje se ne izvoze. Zbog ovih raketa Moskva je predmet kritika da krši međunarodne obaveze o neširenju raketa dometa do 500 kilometara.
Pašinjan za sada nije komentarisao novu činjenicu. On je pre dva meseca izazvao veliku buru koja je pokrenula nove komplikacije u unutrašnjoj politici: dovela do direktnog suprotstavljanja vojnog vrha civilnoj vlasti, a usledile su i smene načelnika i zamenika Generalštaba. Ovaj sukob ni dalje nije razrešen: predsednik Armen Sarkisjan nije potpisao smenu načelnika, premijer je imenovao novog, a na sudu je da utvrdi ispravnost odluka. Pašinjan je posle telefonskog razgovora s Vladimirom Putinom demantovao svoju prvobitnu izjavu rekavši da nije bio dobro obavešten. Zvanična Moskva, pored toga što je bila „uvređena” izjavom koja njihovo oružje kvalifikuje kao neefikasno, negirala je da su njihove rakete korišćene u poslednjem ratu u Nagorno-Karabahu, a to je učinila i jermenska vojska, potvrdivši da su sve rakete „iskander” i dalje u vojnim skladištima.
Postavlja se pitanje da li su ove rakete zaista korišćene ili ako nisu – kome odgovara da se sada pojavljuju ostaci eksplodiranih raketa koji direktno optužuju Moskvu. Predstavljanje ostataka dveju eksplodiranih raketa 9M723, koje imaju domet do 500 kilometara, uvelo je Rusiju na sasvim novi način u jermensko-azerbejdžanski sukob oko sporne teritorije, čiju nezavisnost nije priznao niko osim Jerevana. Jermenska vojska je zvanično imala samo rakete „iskander E” s dometom do 280 kilometara, koje su prikazane na vojnoj paradi u Jerevanu 2016. godine. David Tonojan, ministar odbrane Jermenije do novembra 2020, u petak je jermenskoj redakciji Sputnjika odbio da kaže da li su tokom rata u Karabahu korišćeni „iskanderi” – rekavši da neće otkrivati državne tajne. Tvrdeći da na azerbejdžansku teritoriju nije pao nijedan „iskander”, Kremlju je pre dva meseca „u pomoć” pritekao i azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev, ali samo kako bi ismejao Pašinjana.
Nove činjenice pojavile su se nedelju dana pre susreta Pašinjana i Putina u Moskvi najavljenog za 7. april, kao i u trenutku kad je jermenski premijer pod pritiskom opozicije najavio vanredne izbore, verovatno u junu. Ako je unapređena ruska raketa zaista korišćena u borbama oko Šuše, onda će Pašinjan postaviti određena pitanja Putinu, jer se ispostavilo da nije bio pogrešno obavešten. Susret će se odvijati u drugačijoj atmosferi: biće postavljeno pitanje kako su „iskanderi M” stigli u Jermeniju. Ako su snimci autentični, ispostaviće se da je Rusija imala veću ulogu u ratu od pregovaračke. To bi dodatno povezalo jermensku vojsku s Moskvom, s kojom je i sada, a naročito pre čistki koje je Pašinjan sproveo, u bliskim odnosima. Pašinjan bi te veze mogao i da iskoristi u optužbama za pokušaj državnog udara. Partnerstvo u ODKB-u, ruska vojna baza u Jermeniji i školovanje vojnog kadra u Rusiji – svakako su ohrabrili jermensku vojsku da traži smenu Pašinjana optužujući ga za izdaju. Smatra se da oni ne bi tražili ostavku premijera da nisu za to dobili podršku iz Kremlja.
Ako „iskanderi M” zaista nisu korišćeni u poslednjem ratu, postavlja se pitanje kako su njihovi delovi dospeli na teritoriju Šuše. Pašinjan je potpisao mir u trenutku kad je Šuša bila pred padom i grad je „mirno” predat. „Pronalaženje” krhotina ruskih raketa usledilo je mesecima kasnije. Spekuliše se da su ostatke rakete Bakuu mogli da predaju Turci, i to sa teritorije koja je pod njihovom kontrolom u Siriji, gde su snimljeni ovi PVO sistemi. Ove rakete su navodno korišćene u eliminisanju terorista u okolini Idliba. Ova situacija zahtevaće od Ministarstva odbrane nova razjašnjenja u kojima neće biti dovoljna dosadašnja objašnjenja da su ove rakete toliko moćne da je njihova upotreba na teritoriji Karabaha bespotrebna.
O fijasku američkog supersoničnog naoružanja pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
