Da Severna Koreja tone u recesiju dao je naslutiti sam Kim DŽong-un Jong-Un početkom aprila. "Odlučio sam da zatražim od Radničke stranke Koreje da odrade još jedan mukotrpan marš kako bi naše ljude makar malo oslobodili poteškoća", rekao je lider Severne Koreje na Šestoj konferenciji stranačkih sekretara.
Situaciju u zemlji nazvao je "najlošijom ikada" i rekao da se država suočava s "dosad nezabeleženim izazovima".
"Mukotrpni marš" izraz je koji vlasti koriste kako bi opisali stanje sveopšte gladi i neimaštine koji su zemlju zadesili 1990-ih nakon raspada SSSR-a i izostanka pomoći Sovjetskog Saveza. Procenjuje se da je u tom razdoblju u Severnoj Koreji od gladi umrlo između nekoliko stotina hiljada do čak 3,5 miliona ljudi, prenosi Jutarnji list.
Onog trenutka kada je Kim u svom govoru spomenuo "mukotrpni marš", strani promatrači i mediji upozoravaju da se situacija pogoršava.
Prema informacijama japanske novinske agencije AsiaPress, ekonomska situacija toliko je loša da se vojnici rano otpuštaju iz vojske i umesto toga šalju da rade u rudnicima i na poljima kako bi nadoknadili nedostatak radne snage.
"Sjeverna Koreja nalazi se na rubu velike recesije", navodi agencija. "Mnogo ljudi pati. Broj beskućnika je porastao, a sve više nedostaju antibiotici i lekovi".
Severna Koreja zatvorila je kopnene granice sa Kinom i Rusijom početkom 2020. godine, ubrzo nakon prvih slučajeva zaraze u Vuhanu. Iako je zatvaranje možda sprečilo širenje virusa, čini se da je imalo porazne posledice po ekonomiju jer je rezultiralo padom trgovine s Kinom za 80 posto, što je dovelo do naglog pada tržišne aktivnosti, nestašice hrane i nestabilnih tržišnih cena. Došlo je i do gubitaka radnih mesta, a mnogi su bili prisiljeni da prodaju imovinu ili prava boravka u državnim kućama kako bi mogli da kupe hranu.
Đanluka Speca, saradnik na Institutu za bezbednosnu i razvojnu politiku u Stokholmu kaže da se humanitarna situacija značajno pogoršala toekom prošle godine.
"Na skali od 1-10, rekao bi da je 8", rekao je Speca za Nikkei Asia, "Godina pandemije rezultirala je porastima slučajeva svih ostalih bolesti, posebno onih koje su zahtevale dužu hospitalizaciju, a koja nije bila dostupna tokom vrhunca pandemije. Imamo velik broj oboljelih od karcinoma, pacijenata na dijalizi, pacijenata kojima je bila potrebna operacija i transplantacija, a sve se to pogoršavalo zbog nedostupnosti medicinske nege, dugotrajnog čekanja i izolacije odeljenja u nekim bolnicama. Rekao bih da je prilično loše."
Predavač na Međunarodnom koledžu menadžmenta u Sidneju i stručnjak za Severnu Koreju, Leonid Petrov, ističe kako je Kim DŽong-un iskoristio stroge mere ograničenja kretanja kako bi ojačao svoj položaj usred zabrinutosti da bi ekonomska kriza mogla da izazove slom društvenog poretka.
"Kim DŽong-un je obećao narodu 2012. godine da više nikada neće morati da stežu kaiš. Očigledno je da niko nije mogao da pomisli da bi globalna pandemija mogla da dovede do međunarodnih sankcija, pa je pretpostavka da se vraća mukotrpni marš osmišljena ustvari kako bi se mobilisali članovi stranke da napornije rade na sprečavanju katastrofe", rekao je Petrov Gardijanu.
Međutim, nisu svi uvereni da Severnoj Koreji preti ekonomska katastrofa.
Stručnjak za istočnoazijsku politiku A. B. Abrams smatra da Kina i dalje igra snažnu ulogu u osiguravanju opstanka Severne Koreje.
"Kina nije izgubila svoju ulogu poverenika, investitora i trgovinskog partnera; zadržala je snažan ekonomski rast i pritom ostala politički stabilna, što znači da se će i dalje igrati važnu ulogu u naporima Pjongjanga da modernizuje svoju privredu, čak i ako je trgovina privremeno u padu", smatra A. B. Abrams.
Profesor međunarodnih studija u Seulu, Lif-Erik Isli, ističe kako referenca na "mukotrpan marš" nije bila predviđanje katastrofe, već poziv na zbijanje redova.
"Kim nije mislio na "glad ", već je zahtevao nacionalno jedinstvo za povećanje domaće proizvodnje", rekao je on. "Takođe koristi samonametnutu izolaciju Severne Koreje za čišćenje zemlje od stranih uticaja koje smatra subverzivnim".
Postoje naznake da Kina radi na obnavljanju saveza sa Severnom Korejom, uključujući obnavljanje prekogranične usluge teretnih vozova i izgradnju karantinskih postrojenja.
Pekingu nije u cilju da Severna Koreja doživi humanitarnu krizu jer bi to moglo dovesti do političkih previranja i uplitanja SAD-a i Južne Koreje.
"Kina i Rusija ne mogu sebi da priuštite da izgube Severnu Koreju od SAD-a i njenih saveznika u regiji", zaključio je Petrov.
Ukrajina iskopala 400 kilometara protivtenkovskog rova na granici sa Rusijom Više o tome OVDE.
Izvor: Kurir
