Da je nekadašnje jugoslovensko rukovodstvo prihvatilo sporazum u Rambujeu verovatno ne bi došlom do toga da akcija NATO pod nazivom "Saveznička snaga" bude sprovedena, izjavio je za Glas Amerike penzionisani general Vesli Klark, glavnokomandujući evropskih snaga NATO u vreme intervencije u SR Jugoslaviji.
Klark je rekao da je intervencijom okončano, kako tvrdi, etničko čišćenje koje se događalo u tom trenutku, a da je građanima Kosova pružena prilika da uspostave sigurnost i demokratiju.
Klark, međutim, smatra da "posao još nije završen", jer i dalje postoje tenzije između Srbije i Kosova, a kako kaže, napetosti postoje i između Bugarske i Severne Makedonije, kao i na Balkanu.
Klark tvrdi da je "sporazum ponuđen predsedniku Slobodanu Miloševiću u osnovi bio identičan sporazumu predviđenom za Bosnu i Hercegovinu".
On ocenjuje da se Milošević "uobrazio".
- Kada je 1995. trebalo prebaciti NATO trupe do BiH, Milošević se saglasio i poručio da se to može učiniti preko teritorije Srbije. Četiri godine kasnije promenio je mišljenje – odbacivši sve ponuđeno. Sabotirao je odnose, pregovore i zapravo sukob učinio neizbežnim. I tvrdoglavo je istrajavao u tome - tvrdi Klark.
On tvrdi i da su vazdušni napadi "bili upereni protiv tadašnjeg političkog režima."
Kaže da se Milošević nije predomislio i da je pribegao oružanom sukobu.
- NJegove trupe su počinile brojne brutalnosti na Kosovu - tako da je on ishod učinio neizbežnim - smatra Klark i dodaje da je posle svega nekoliko dana Alijansi postalo jasno da se Milošević mora odreći Kosova.
- Da se nije okrenuo oružju možda bi pomirenje bilo moguće, danas bi možda bilo više mira, ne bi bilo aktuelne napetosti - smatra Klark i dodaje da su se srpske vojne i policijske snage povukle sa Kosova, ali da je u Srbiji, kaže, i dalje sveprisutno nezadovoljstvo ishodom.
Na pitanje novinara Glasa Amerike - da li postoje reči utehe za građane koje nisu imale nikakve veze sa Miloševićem, ali su oni i njihove porodice stradale, Klar kaže da su "devedesete bile teške godine za Srbe."
Klark kaže i da se osećao "užasno" zbog civilnih žrtava čiji je uzrokm bilo njihovo pogrešno ciljanje.
On navodi da je bilo stvari koje su činili pogrešno tokom kampanje i ljudi su gubili živote.
Intervencija NATO je počela 24. marta, okončana 10. juna 1999. godine, a odluka o intervenciji, bez saglasnosti Ujedinjenih nacija, doneta je nakon neuspešnih pregovora u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999.
Ko su glavni igrači „duboke crkve“ u SPC? Više o tome OVDE.
Izvor: Tanjug
