Oni su bili optuženi za progone, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje muslimana i Hrvata u BiH od 1991. do 1995. godine.
Jedna tačka optužnice ih tereti za kršenja zakona ili običaja ratovanja.
Nakon prvog suđenja, Haški tribunal je u maju 2013. godine oslobodio Stanišića i Simatovića krivice, posle čega su tužioci uložili žalbu.
Potom je Apelaciono veće 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo ponavljanje procesa koji je počeo 13. juna 2017. godine.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je proces pred Mehanizam za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala.
Postupak protiv Stanišića i Simatovića, uključujući prvo i ponovljeno suđenje, traje već 18 godina i najduži je u istoriji suda u Hagu.
Proces neće biti okončan današnjim izricanjem presude, zato što i optužba i odbrana imaju pravo na žalbu.
Haški tribunal osudio je Srbe na ukupno 1.138 godina zatvora i na osam doživotnih kazni. Hrvati su u Hagu ukupno osuđeni na 294 godine zatvora, Bošnjaci na 42 godine, a Albanci na 13 godina.
Sud u Hagu oslobodio je krivice za zločine počinjene nad Srbima hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, komandanta takozvane Armije BiH u Srebrenici Nasera Orića i vođu terorističke Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja.
Šta možemo da očekujemo od Bajdena, pogledajte OVDE.
Izvor: SRNA
