Piše: Boško Obradović
Ako se uzme u obzir da i među glasačima SNS i SPS ima veliki broj patriota koji još uvek veruju liderima vladajućih stranaka da neće izdati Kosovo i Metohiju ili ići do kraja u raznim ugrožavanjima nacionalnih i državnih interesa kojima su skloni, to nam govori da su patriotski birači većina biračkog tela. I to je tako bilo na svim izborima od obnove višestranačja 1990. godine. Iz ove jednostavne računice proizilaze dva važna zaključka: opoziciona izborna lista ujedinjenih patriota imala bi velike izborne šanse, kao i zajednički kandidat opozicije za predsednika Srbije koji bi nastupio sa patriotskih pozicija i imao takvu ličnu biografiju.
Sve ovo odlično zna vlast koja neprestano radi na produkovanju sukoba i podela na patriotskoj strani političke scene. Tako je na prošlogodišnje izbore izašlo najmanje 10 takvih izbornih listi, a ako ne budemo mudri i ne ujedinimo patriotske političke snage iduće godine biće ih još više. Takođe možemo očekivati da će vlast ponuditi nekog novog Belog u novoj ulozi ovoga puta Zelenog ili Antivaksera kako bi dodatno odvlačila i cepala opozicione glasače. Sve to što vlast stalno radi i sasvim sigurno će raditi i ubuduće nije toliko bitno koliko je pogubno odsustvo svesti među patriotskim političkim opcijama o neophodnosti saradnje i formiranja jedne velike izborne liste ujedinjenih patriota. Lideri patriotskih političkih opcija skloni su da se svađaju između sebe na osnovu 5% političkih stavova oko kojih se ne slažu zanemarujući potencijalnu saradnju oko 95% nacionalnih stavova oko kojih se slažu. Koliki je značaj i potencijal saradnje između patriotskih političkih opcija najbolje govori ujedinjenje SNS i SPAS koje je i urađeno da bi u redovima vlasti glumilo jednu takvu patriotsku inicijativu i pokrilo nešto slično što bi moglo biti učinjeno u opoziciji.
Mogući zajednički program ujedinjenih patriota već je nagovešten u pet tačaka sa kojima je Srpski pokret Dveri krenuo u novu predizbornu kampanju „Od porodice do porodice”: 1. Odbrana Kosova i Metohije u sastavu Srbije i formiranje Srpskog mini-šengena sa Crnom Gorom i Republikom Srpskom; 2) Domaći ekonomski interes u prvi plan – državna podrška domaćoj privredi i poljoprivredi, a ne stranim kompanijama; 3) Porodica na prvom mestu – borba protiv bele kuge i podrška rađanju; 4) Zeleni patriotizam – zaštita životne sredine i očuvanje domaćih prirodnih resursa u našim rukama; 5) Promena sistema koja znači ne samo smenu aktuelne vlasti već i promenu kompletnog korumpiranog političkog sistema koji ovde traje već preko 30 godina i obnovu vladavine institucija, zakona i pravde. Siguran sam da bi oko sličnog programa moglo da dođe do ujedinjenja patriota u Srbiji, i da bi za ovako nešto glasali i mnogi simpatizeri vladajućih stranaka.
Ovaj program je iznad levice i desnice, monarhističkog ili republikanskog opredeljenja, vlasti ili opozicije, verskih i nacionalnih razlika, i drugih naših podela i sukoba. Problem je medijski mrak u kome ne može da se vidi jedna ovakva politička opcija i problem je što ne dolazi do stvaranja jednog šireg patriotskog bloka koji bi stao iza ovog programa i emitovao znatno veću snagu i uticaj koji bi probudio nadu kod patriotskih birača da ujedinjene patriote imaju veliku šansu na izborima. Vreme je da ne insistiramo više na onome što nas deli već na onome što nas sabira. Niko od nas pojedinačno ne može da uradi ništa – ni u borbi protiv sadašnje lažnopatriotske, nedemokratske i kriminalne vlasti, niti u budućoj patriotskoj Vladi nakon promene vlasti i sistema.
Ono što predstavlja najveću smetnju ujedinjenju patriota u Srbiji jeste nepoverenje u određeni broj onih koji se predstavljaju kao patriotska opozicija a zapravo su režimski prirepak. Kako razlikovati pravu od lažne opozicije? Vrlo jednostavno: lažna opozicija vrlo retko kritikuje vlast, a posebno nikada ne sme da izgovori niti jednu kritičku reč o predsedniku SNS Aleksandru Vučiću. Ovo se posebno odnosi na brojne afere kriminala i korupcije u vrhu vlasti i Vučićevom najbližem okruženju koje su za lažnu opoziciju zabranjene teme.
Za ovo ćutanje oni zazvrat dobijaju mogućnost redovnog gostovanja na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i u dnevnim novinama u kojima je zastupljena isključivo vlast i u kojima prava opozicija ne može godinama ni da priviri. Međutim, ne računajući sve one koji na ovaj način glume opoziciju ostaje veliki broj pravih opozicionara patriota koji ako bi ujedinili svoje snage automatski bi predstavljali najveću opozicionu grupaciju na srpskoj političkoj sceni i ozbiljnu konkurenciju vladajućim strankama. Zato su valjda BIA, režimski mediji i vlast ovih godina sve učinili da do toga ne dođe.
Da li će sud prebaciti generala Mladića u Srbiju? Više o tome OVDE.
Izvor: direktno.rs
